Jelena Ivković se porodila u Sremskoj Mitrovici kod istog lekara kao i Marica Mihajlović i nakon porođaja izgubila bebu
Nakon smrti bebe u mitrovičkom porodilštu i hapšenja ordinirajućeg lekara koji je vodio porođaj Marice Mihajlović iz Sremske Mitrovice, još jedna ispovest porodilje koja je, kako tvrdi, kod istog lekara vodila trudnoću i porođaj koji je završio tragično - smrću bebe nakon tri i po meseca života jer, kako tvrdi majka, zbog greške lekara na porođaju je dobio oštećenja zbog kojih je izgubio život, potresa javnost.
Govoreći o svojoj tragediji Jelena Ivković, vaspitačica iz Rume, iznela je detalje svog porođaja koji se desio 2022. godine. Očajna majka kaže kako je u pitanju isti lekar koji je porodio ženu čije je dete umrlo nakon porođaja u bolnici u Sremskoj Mitrovici. Iako se porodila 2022. godine nije podnela dosad tužbu protiv lekara jer, kako kaže, borila se za život tek rođene bebe i, nažalost, tu bitku izgubila.
"Nisam podnela nikakvu prijavu protiv ginekologa M. M. (45) koji je vodio moju trudnoću i porodio me u Opštoj bolnici u Sremskoj Mitrovici jer sam se prvo borila da pomognem svojoj tek rođenoj bebi, a nakon toga sam obilazila groblja i birala spomenik, umesto da gledam sale u kojima bih mu proslavila prvi rođendan", kaže vaspitačica iz Rume Jelena Ivković koju je 2022. porodio uhapšeni ginekolog iz Sremske Mitrovice i čija je beba preminula.
Porodila sam se 25. oktobra (2022.), a trudnoću mi je na privatnoj klinici u Rumi vodio ginekolog M. M.. Sada kada pozovete njihov broj telefona, dobijete informaciju da taj doktor nema kliniku, iako ja imam dokaze, njegov pečat na nalazima. Imala sam poverenje u njega i nisam nijednog trenutka posumnjala da nešto može poći po zlu. Termin mi je bio 18. oktobar 2022, došla sam 24. oktobra, po dogovoru, u njegovu ordinaciju, gde mi je njegova babica dala vaginaletu koja izaziva porođaj. Bolovi su počeli istog dana i nakon pregleda, rečeno mi je da imam kontrakcije, a on mi govori da sam otvorena jedan prst i smeštaju me u sobu. To se dešava oko 16 časova. Bolovi su bili sve jači i molila sam za pomoć babice", priča svoju potresnu ispovest Ivković.
Jelenina agonija trajala taj dan od 16 časova popodne do tri sata ujutro, u kome je, kako kaže, trpela uvrede babice koja je radila u smeni. Kada joj je nakon celog popodneva i pola noći provednih u bolovima pukao vodenjak, Jelena kaže da joj je babica rekla da pokupi sa poda plodovu vodu i da dođe na pregled u ordinaciju u porodilištu. Lekar je, kaže, obišao za to vreme jednom, a babica je nakon pregleda utvrdila da još nije vreme za porođaj.
Prema njenim rečima, zabrinuta porodica je pokušavala da dobije informacije o njenom stanju telefonom, ali nažalost, to nisu uspevali, naprotiv babica im je saopštila da je više ne uznemiravaju pozivima.
"Ja nakon toga oko 5 sati ujutro zovem doktora i govorim da sam stvarno loše, da povraćam i da ne mogu da izdržim. On me je poslao u ambulantu, ali ga ja posle toga više nisam videla. Pripremili su me za porođaj i uključuju me na indukciju", nastavlja svoju potresnu priču Jelena i dodaje da je sve vreme morala da šeta, uprkos tome što je bila u velikim bolovima.
Kako kaže, babica je davala komentare poput "kada si mogla da imaš s*ksualne odnose, kako je sad moguće da ne možeš da šetaš".
"Dodala je i da smo sve iste, misleći na prvorotke. Zvala sam anesteziologa koji je trebalo da dođe da mi da epidural, jer mi je to bilo jako bitno, zbog velike dioptrije koju imam", ispričala je Jelena za K1, dodajući da joj je toliko bilo loše da je pretila da će se ubiti i skočiti kroz prozor. Toliko mi je bilo mučno da sam pretila da ću se ubiti i skočiti kroz prozor, ukoliko ne dođe anesteziolog", dodala je ona.
Nakon dolaska anesteziologa, agonija se produžila jer prvi anesteziolog koji je došao nije uspeo iz 10 puta da joj da epidural. Nakon toga, pozvana je, tvrdi nesrećna žena, drugi anesteziolog koja je iz trećeg puta uspela da joj da epidural.
"Utrnula mi je samo desna noga, ali me doktori ubeđuju da tako treba. Ispostavilo se da mi je oštećen nerv, imam pad stopala i utrnut mi je deo od kolena do prstiju i još nisam uspela da se oporavim", dodaje Ivković.
"Kada sam pitala šta čekamo i zašto me ne porađaju, rekli su mi da čekaju mog doktora, koji se pojavio tek oko jedan sat. On mi je dodao još indukcije u braunilu. Doktor mi je objasnio da još čeka da se otvorim, ali se ništa nije događalo. Mislila sam da to tako treba", ispričala je Jelena.
Opisujući sam tok porođaja, Jelena je rekla da su bebu "spuštali laktovima, a onda mi je babica sa druge strane svom svojom težinom gurala stomak".
"Pala sam u nesvet i dobila sam kiseonik", ispričala je Jelena koja tvrdi da je babica tokom porođaja koristila telefon za slanje ličnih poruka.
Tokom porođaja, nažalost, Jelenina bee se zaglavila u karlici.
"Ostala je bez kiseonika. Porađam se u 15,02 i to vakumom u 21. veku, a sada znam da su mogli da me porode carskim rezeom", dodaje Jelena i kaže kada se porodila nije čula bebin plač.
"Kada je beba rođena, pokret babice koji je pokazala doktoru bio je da srce ne radi. U tom trenutku vidim moje dete da ne plače, skidaju mi moj kiseonik i daju bebi. Beba je ispred mene na nekom stolu i bebice je odnose u neki ćošak u koji odlazi i lekar. U roku od nekoliko minuta, iza sebe osećam paniku i zvuk klompi kako ostali doktori silaze. Osećam da je gužva koja u tom ćošku traje 40 minuta. Nakon nekoliko minuta čujem bebine otkucaje. Napominjem da je Goran rođen bez srčane radnje i gde je reanimiran i intubiran. U tom trenutku nema ni neonatologa, pedijatra, gde sve to obavlja anesteziolog. Na aparatu sam čula bebine otkucaje. U tom trenutku sam samo rekla "Hvala, Bogu", misleći da je konačno sve u redu", priča očajna majka preminulog dečaka.
"Ja kako ih pitam šta je sa mojom bebom i da li je sve u redu, ne dobijam odgovor. Kada je doktor došao da me ušije, pitala sam ga da li je sve u redu, a on mi odgovara da će biti. Postaje vrlo grub i počinje da se dere kako on ne može da radi u takvim uslovima i da on nema adekvatne uslove za rad. Gde babica poziva instrumentarku da dođe da mu asistira, gde ona dolazi i on počinje i nju da vređa, kako ne zna da radi itd. Sve se to završava, kada sam ih pitala da li ću videti bebu, ne dobijam odgovor. U tom trenutku mi prolazi kroz glavu krađa beba. Ja i dalje ne znam da je moje dete u lošem stanju", priča ona.
Prema njenim rečima oko pola pet došao je pedijatar.
Pedijatar koji je došao, tvrdi Jelena, rekao joj je da beba nije dobro i da mora hitno da bude prevezena u Novi Sad.
"Pružaju mi papir da potpišem da sam videla bebu, ali ja u tom stanju nisam želela ništa da potpišem. Tražim im telefon, kako bih pozvala svoju porodicu, jer se sat vremena niko ne javlja na telefon. Gde mi pedijatar govori da mi telefon nije dozvoljen u sali. Dobila sam telefon od jedne divne babice koja je došla u smenu, koja me je uhvatila za ruku i koju kada sam pitala da li će sve biti u redu, rekla mi je biće sigurno, jer devojka u tom trenutku ništa nije znala, ali je meni u tom trenutku to jako značilo. Pozvala sam supruga i roditelje, rekla im da sa bebom nešto nije u redu, a doktor nakon što je završio ušivanje, staje mi iza glave i pita me zbog čega paničim toliko, jer beba ide u Novi Sad zbog daljih ispitivanja, kojih nema ovde u Mitrovici. U tom trenutku sam mu rekla da mi se skloni, jer ne želim da ga vidim i čujem, kao i da ne mogu da ga razumem. Molim babice samo da me iznesu iz te sale na krevet, gde meni ista ona noga koja mi je sad oštećena bukvalno leti, ja sa njom ne mogu da vladam", priča Jelena.
"Niko mi i dalje ne govori ništa i dalje šta je sa mojim detetom. Babica koja me je uhvatila za ruku, uspela je da zamoli da ipak vidim svoje dete koje je bilo u inkubatoru. Bio je prelep i u tom trenutku nasmejan, a meni je kroz glavu prošlo da liči na svog tatu. Rođen je sa 3.700 gr i bio je dugačak 50cm. Došla je doktorka Đermanović iz Novog Sada, koja je zaista bila divna. Sve vreme dok je Goran boravio u toj bolnici, saopštila mi je kakva je procedura, da ona meni ništa sada ne može da kaže i da pozovem oko 20 časova uveče, kako bi mi dala neke informacije. Kada sam ih pozvala, govore mi da je tu metoda hlađenja 72 sata, kako bi dete odmorilo mozak. U otpusnoj listi su naveli da je beba rođena 25.10, a otpuštena 27.10, što nije tačno, jer je beba transportovana isti dan. Doktora nakon porođaja više nisam videla. Moj suprug ga je zvao mnogo puta, ali mu se nije javio", nastavlja Jelena svoju tragičnu priču.
Kako kaže, lekar je pozvao njenog supruga i rekao mu da Jelena nije dovoljno gurala pa se beba zaglavila u karlici, što je zakomplikovalo porođaj.
"Pri mom otpuštanju iz bolnice, dobili smo istu rečenicu - da će beba biti stabilna i da će kod kuće biti tokom naredne nedelje. Međutim, beba se rodila s ozbiljnim oštećenjem mozga, koje je nastalo usled komplikacija tokom porođaja. Naredna tri meseca dete je provelo u bolnici, a suprug i ja smo svakodnevno putovati iz Žarkovaca kako bismo ga posetili. Briga o Goranu bila je izuzetna, svi lekari i medicinsko osoblje bili su kao roditelji prema meni", kaže Jelena.
Međutim, njen porođaj je na kraju imao tragičan ishod, 8. februara 2023. primila je poziv od načelnice novosadske bolnice koja joj je izjavila saučešće i obavestila je da je njen sin Goran preminuo.
"Pre Maričinog događaja, na svojim društvenim mrežama sam već pisala o situaciji, ali nisam dobila ovakvu podršku. Razmišljali smo o tužbi i drugim koracima, ali jednostavno nisam bila u stanju tada", kaže Jelena i dodaje:
"Goran je preminuo, nosio je sa sobom devet dijagnoza. Prema rečima, uzrok njegove smrti bio je globalna situacija koja je rezultirala oštećenjem mozga. Tokom celog procesa nije se ni jednog trenutka razmatrala mogućnost carskog reza, niti su lekari pružili odgovarajuće informacije ili razgovarali o opcijama. Njihovo ponašanje bilo je izuzetno grubo. Iako sam razmišljala o mogućnosti podnošenja tužbe, nisam bila u psihičkom stanju da se time bavim nakon svega. Nakon sahrane, suočila sam se sa stvarnošću biranja spomenika umesto planiranja rođendana. Kada sam saznala za Maričin slučaj i videla slike njene bebe, osećaji su se ponovo probudili. Apelujem na sve žene koje su prošle kroz slično iskustvo ili su bile žrtve bilo kakvog oblika nasilja da ne ćute, već da pokušaju nešto promeniti, koliko god to bude moguće", završila je svoju ispovest ovim rečima Jelena Ivković.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.