Nastavljeno suđenje za paljenje američke ambasade u Beogradu

U Višem sudu u Beogradu danas je saslušanjem svedoka nastavljeno suđenje petorici policijskih službenika koji se terete za propuste u obezbeđenju tokom i posle mitinga "Kosovo je Srbija" 2008. godine, kada je zapaljena ambasada SAD u Beogradu.

Uzrok požara u ambasadi

Tadašnji pripadnik Bezbednosno-informativne agencije Srđan Stambolić ponovio je danas za govornicom u sudu da je bio u štabu policije tog dana u toku protesta, ali da nije bio član štaba već da je samo bio kao predstavnik BIA-e.

Stambolić je rekao da se seća da je tada bilo povišenih tonova, ali se ne seća između koga, te da je okrivljeni, nekadašnji načelnik Uprave policije Beograd Slobodan Vukolić komunicirao sa jedinicama na terenu za vreme protesta.

Na pitanje odbrane o uzroku požara, svedok je rekao da je preko ekrana u štabu video da grupa demonstranata baca ka Ambasadi zapaljene predmete, te je pretpostavio da je tako zgrada zapaljena.

Takođe, Stambolić je rekao da je svog nadređenog obavestio kada je saznao da je došlo do smrti mladića u ambasadi SAD-a, ali da nije pisao izveštaj po završetku događaja.

Svedok je na pitanje odbrane rekao da je po zakonu tokom protesta Stevan Bjelić, tadašnji načelnik beogradske policije, bio nadređeni Vukoliću.

Sledeće suđenje zakazano je za 27.oktobar za kada su pozvani svedoci.

Optuženi da nisu zaštitili ambasadu

U ovom predmetu prvooptuženi je Vukolić, dok je drugooptuženi Bjelić, a zatim tadašnji načelnik Uprave policije MUP-a Srbije Mladen Kuribak.

Pored njih optuženi su i tadašnji načelnik Odeljenja za operacije u komandi Žandarmerije Zoran Rašković, koji je te noći bio Vukolićev zamenik i komandant Žandarmerije u Kraljevu Bojan Marković.

Petorica policijskih službenika terete se za nečinjenje i nepreduzimanje mera iz njihove nadležnosti za zaštitu ovih objekata, iako su znali da bi oni mogli da budu napadnuti.

Iz optužnice Višeg javnog tužilaštva u Beogradu proizlazi da odgovaraju zbog propusta u lancu komandovanja i nepridržavanja plana za obezbeđenje skupa.

Policajci su optuženi za krivično delo "teško delo protiv opšte sigrunosti", jer su, kako se navodi u optužnici u koju je Tanjug imao uvid, nevršenjem svoje službene dužnosti, naneli štetu objektima ambasada i na mestu gde je okupljen veći broj ljudi izazvali opasnost po život ljudi i imovine.

Usled njihovog nečinjenja, zapaljena je ambasada SAD u čijim je prostorijama stradao mladić Z.V.

Postupili su, kako smatra tužilaštvo, suprotno šifrovanoj depeši Direkcije policije od 20. februara 2008. i Planu odezbeđenja javnog skupa napravljenog dan kasnije, koji su predviđali zaprečavanje raskrsnice na uglu Kneza Miloša i Nemanjine kako bi se učesnicima skupa onemogućio prolazak do ambasada.

Vukolić odgovara jer je jedinici koja je obezbeđivala ambasadu SAD naložio da se povuče, najpre u bočnu ulicu Vojvode Milenka, a potom i do policijske stanice Savski venac u Savskoj ulici, pri čemu je ambasada ostala potpuno nezaštićena.

Niko nije sprečio da se jednica policije povuče

Njegovi nadređeni Bjelić i Kuribak odgovaraju što Vukolića nisu sprečili u povlačenju, niti su izdali neophodna naređenja za sprečavanje grupa u napadu na ambasade SAD i Nemačke u ulici Kneza Miloša.

Rašković je optužen jer nije blagovremeno izdao naređenje da intervenišu jedinice Žandarmerije, već tek pošto je zapaljena ambasada SAD, dok se Marković tereti da ni po tom naređenju nije postupio.

Prva je do zapaljene ambasade SAD došla jedinica PTJ i uspela da potisne masu i uspostavi red i mir, navodi se u optužnici.

Prvom optužnicom, oni su se teretili i za krivično delo zloupotreba službenog položaja, ali su tu optužbu, tokom potvrđivanja optužnice, i Viši sud i i Apelacioni sud odbili kao neosnovanu.

Apelacioni sud u Beogradu je, nakon ponovljenog suđenja, početkom 2019. godine pravoznažno oslobodio od optužbi sedmoricu optuženih za bacanje kamenica na ambasadu SAD, odnosno krivično delo "izazivanje opšte opasnosti".

Oni nisu bili optuženi za paljenje ambasade, već se u optužnici to na teret stavlja NN licima koja su kroz razbijena stakla ambasade ubacila upaljene baklje.

Šteta na ambasadi SAD, prema službenoj noti ambasade upućenoj sudu, iznosi ukupno oko 900.000 dolara, ali ambasada nije tražila odštetu.

Što se tiče smrti Z.V., koji je izgoreo u požaru u zgradi ambasade SAD, sud smatra da sedmorica optuženih mladića nisu imali veze sa tom tragedijom.