Bezbednosni izazovi su veliki, a krijumčarenjem izbeglica se, pokazuju podaci, često bave oni koji su pre krijumčarili drogu ili oružje
Sukob migranata i krijumčara na Horgošu uznemirao je čitav region. Poznavaoci prilika ističu da su se obračuni krijumčarskih grupa otrgli kontroli, ali i da je Srbija posebno ugrožena jer je poslednja granica pred obećanim spasom za izbeglice - Evropskom unijom.
U krijumčarenje su uključeni članovi domaćih i regionalniih kriminalnih grupa, ali i sami migranti. Incident je izbio zbog spora oko teritorije, razjašnjavaju stručnjaci i dodaju da je Srbija plodno tle za procvat krijumčarenja jer se iz Mađarske, zbog zida i rigidne procedure za tražioce azila, u Srbiju vraća i do 2.000 izbeglica dnevno.
"Za razliku od droge i oružja, gde krijumčarite samo jednom, i ta roba se na ovaj ili onaj način potroši u zemlji destinaciji, vi ovakvom praksom, guranjem jednog čoveka od Mađarskih vlasti možete kao krijumčar da krijumčarite bezbroj puta i svaki put da naplatite na ovaj ili onaj način takvu uslugu. To povlači veliku količinu novca kao argument da se grupe usložnjavaju i šire i da čak i domaći građani, koji nisu upleteni u te radnje, postaju deo lanca", kaže Radoš Đurović, izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.
Bezbednosni izazovi su sada veliki, pojašnjavaju poznavaoci, jer su kod nekih pronađena obeležja terorističkih organizacija. Krijumčarenjem izbeglica se, pokazuju podaci, često bave oni koji su pre krijumčarili drogu ili oružje.
"Da li će neko da se prekvalifikuje i da se umesto narko trafikingom bavi trgovinom ljudima ili organima ili krijumčarenjem? Verujte, kriminalnim grupama nije teško da se preorijentišu, ako im je to isplativo. Ukoliko postoji motivacija, koristiće se utvrđene rute. Albanija i Kosovo su trusna područja za tako nešto", kaže za UNU Jasmina Andrić, iz Istraživačkog centra za odbranu i bezbednost.
Krijumčarenje ljudi je gotovo nerešiv problem u doba rata i krize - zaključuju sagovornici. Dodaju da ta vrsta kriminala postoji vekovima i nužno je da se sistemski sprovedu rigoroznije kontrole, kako bi se trgovina ljudskim očajem svela na minimum.
NAPOMENA: Komentarisanje vesti na portalu UNA.RS je anonimno, a registracija nije potrebna. Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni. Komentari odražavaju stavove isključivo njihovih autora, koji zbog govora mržnje mogu biti i krivično gonjeni. Kao čitatelj prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa Vašim načelima i uverenjima. Nije dozvoljeno postavljanje linkova i promovisanjedrugih sajtova kroz komentare.
Svaki korisnik pre pisanja komentara mora se upoznati sa Pravilima i uslovima korišćenja komentara. Slanjem komentara prihvatate Politiku privatnosti.