Slučaj Trifunović trese region: UNA pita - kada zbog objave na mrežama možemo da budemo krivično gonjeni?

Srpski glumac Sergej Trifunović uhapšen je u utorak noću na graničnom prelazu Bajakovo, pri prelasku iz Srbije u Hrvatsku. To je potvrdila Policijska uprava splitsko-dalmatinska, a tvrdi se da je priveden zbog objave na društvenim mrežama koja je okarakterisana kao "neprimereni sadržaj".

Osuđen Sergej Trifunović: Evo koliku je kaznu srpski glumac dobio u sudu u Splitu

A koliko reč na društvenim mrežama treba da bude "teška" da bi nas zbog nje lišili slobode? Iako nam se čini da je internet sfera poprilično otvorena i neregulisana oblast, granice postoje. 

U kojim situacijama zbog vređanja u digitalnom svetu, možemo da budemo krivično gonjeni?

Granica dozvoljenog u internet sferi prelazi se svaki put kada se na društvenim mrežama objavi uvredljiv komentar. Zakon je u tom slučaju jasan - samo ako ste time ugrozili nečiju sigurnost, počinili ste krivično delo.

"Ugrožavanje sigurnosti ne znači ništa drugo nego predskazivanje određenog zla licu kojem je upućeno ili njemu bliskim licima. To je posebno karakteristično kad su u pitanju pretnje i oblici ugrožavanja sigurnosti ličnostima koja su na javnim funkcijama", kaže advokat Radiša Roskić.

Advokat upozorava: "Kada vas zaustavi policija nikada nemojte odgovarati na ovo pitanje"

Kazne su iste - i u virtuelnom i u realnom svetu. Za narušavanje sigurnosti građana, Krivični zakonik predviđa od jedne godine do pet godina zatvora, a svaki neprimereni sadržaj trebalo bi automatski da bude uklonjen.

"Svi vlasnici društvenih mreža rade na tome da imaju kvalitetne algoritme koji će prepoznati tačno čim se objavi određeni sadržaj da li on spada u kategoriju nedozvoljenog sadržaja i onda će oni automatski da ga uklone ili da pošalju obaveštenje tom kreatoru i da kažu, ovaj sadržaj mi mislimo da ruši smernice naše zajednice i imate 24 sata da dokažete da to nije istina, inače mi uklanjamo sadržaj", kaže IT stručnjak Nikola Jagodić.

Problem je što algoritmi često podbace i ne prepoznaju uvredu ili pretnju na internetu, zbog čega takvi komentari ostaju na mrežama, ističu stručnjaci. Tada reaguju državne institucije koje osim zahteva da se sadržaj izbriše, rade na procesuiranju osobe koja je na internetu počinila krivično delo.

"Pretnja kako u digitalnom svetu, tako i u realnom životu, mora ispunjavati određene pretpostavke. Da je izrečena tačno određenom licu ili grupi lica ili licu ili grupi lica koji su odredivi. Ta pretnja mora biti realna, mora biti ostvariva, i konačno mora kod lica kome je upućena izazvati odgovarajuću emotivnu i drugu reakciju, dakle, strah, uznemirenje i slično", kaže Roskić.

Zbog toga što i jedna objavljena reč na fejsbuku, tviteru ili instagramu može da uplaši, povredi i uznemiri onog kome je usmerena, neophodno je da vodimo računa o porukama koje ostavljamo na mrežama, zaključuju naši sagovornici. Internet, kažu, nije u potpunosti slobodna sfera komunikacije, iako tako vrlo često deluje. 

UNA proverava: Čija je odgovornost i kako se kontroliše bezbednost u kafićima u stambenim objektima