Smrt dvogodišnje devojčice u Boru: Otkrivamo kako će se utvrditi zašto je Danka Ilić ubijena

Dvogodišnja devojčica Danka Ilić iz Bora nestala je 26. marta, a onda je nakon deset dana potrage stigla vest da je devojčica ubijena. Policija je uhapsila dvojicu muškaraca starosti 50 godina, koji su priznali da su devojčicu na putu u Banjskom polju udarili kolima, a zatim telo bacili na lokalnu divlju deponiju uz Starobanjski put. Međutim, telo devojčice nije još uvek nađeno. 

Šta se krije iza ubistva devojčice iz Bora? Zašto su ubice bacile telo i nisu stale i prijavile se policiji? Kako će se utvrditi njihova krivica?

Novi smer potrage za telom male Danke: Forenzičari pretresaju džakove cementa kod Brestovca

O tragičnom ishodu potrage za malom Dankom Ilić razgovarali smo u okviru emisije "Popodne" sa kliničkim psihologom i forenzičarom dr Milanom Kostićem i  sudskim veštakom za saobraćaj Milanom Božovićem.

Dvojica muškaraca su dete udarila službenim vozilom na putu i to bi se moglo podvesti pod saobraćajnu nesreću, ali nakon tog udarca odlučili su da telo deteta povezu u gepeku do deponije i tu ga izbace. 

"To što se dogodilo, sudar automobila i pešaka, možemo posmatrati kao uobičajenu saobraćajnu nesreću. Ali sve ono što se dogodilo posle toga nije ono što je uobičajeno za saobraćajnu nesreću i to je nešto što odaje neprijatan utisak. Imali smo, retko, različitih slučajeva, da neko pobegne sa lica mesta, pokuša da se sakrije, ali ja ne pamtim slučajeve da je neko svesno krio telo. Obično se pozove Hitna, pa se pobegne iz straha, a onda se vrate posle u policiju iz griže savesti. Ovde je saobraćajna nesreća u senci svega drugog, nije ni važna za odlučivanje“, ističe za UNU sudski veštak za saobraćaj Milan Božović.

Prema izjavama ministra unutrašnjih poslova Bratislava Gašića saopšteno je da su osumnjičeni dete posle udara stavili na alat u zadnji deo automobila i potom sreli oca koji ih je pitao da li su videli devojčicu, na šta su oni odgovorili negativno. Kako se tumači takva monstruozna reakcija?

Oglasio se otac jednog od osumnjičenih za ubistvo Danke Ilić: Ako je napravio to nek mu sude, ali...

"Teško je da se priča o pojedinačnom postupku koji može da se objasni na različite načine. U ovom slučaju oni ne žele da kažu istinu o telu, psiholozi treba da uđu u psihologiju tih ličnosti, da otkriju motive tog događaja, što je za sud važno, jer iz toga proizlaze pravne posledice. Nisu imali izmenjeno stanje svesti u tom trenutku, tu može da se prepostavlja da se radi o osobi koja ne želi da se suoči sa onim što je istina i da želi da prikaže stvari na drugačiji način“, objašnjava klinički psiholog i forenzičar dr Milan Kostić.

Tokom desetodnevne potrage pričalo se o otmici deteta, o prodaji deteta, pojavili su se snimci iz Beča, a u Banjskom polju su i za to vreme ekipe forenzičara, veštaka, policije pretraživale teren. Da li su se mogli pronaći na terenu tragovi kočenja, da se nekako pretpostavi da je dete udareno automobilom tog prvog dana?

"Verovatno je moglo, to znaju ljudi koji su radili operativno na terenu. Možda je mogao da se uoči trag kočenja, ljuspice boje, delovi plastike, stakla, nešto što je karakteristično za sudar sa pešakom, u ovom slučaju sa detetom. Taj auto nije popravljen, ostavljen je u bazu firme, tamo je neko mogao da vidi da je auto oštećen, pa je mogao da pita gde su se sudarili i da li su zvali policiju. To što se nađe na terenu bi odredilo pravac u kom se traga. Kao javnost smo dobijali različite informacije, to je možda i pomoglo da se reši slučaj, razne se metode koriste da bi se došlo do rešenja, nekada je to pokazivanje u neku drugu stranu da bi se prava vrata otvorila", objašnjava veštak Božović i dodaje: 

Hronologija tuge u Banjskom polju: Kako su izgledali Dankini poslednji sati sa majkom i bratom?

"Retko se beži sa lica mesta, uglavnom ljudi ostaju i pozovu Hitnu i policiju. Oni je trebalo da pomognu povređenoj osobi, da pozovu Hitnu i policiju, bili su dužni da to urade. Da joj ukažu prvu pomoć. Videće se dalje šta će da utvrdi sudsko veštačenje, kako je nastupila smrt i kada, šta je uzrok smrti, da li je to povređivanje usled saobraćajne nesreće ili nešto drugo. Samo napuštanje mesta nesreće bez ukazivanja prve pomoći je zakonom kažnjivo, sankcioniše se. Kako će se sve ovo ukupno tretirati, koja su sve načinjena krivična dela, to će odrediti Tužilaštvo i sud. Dešava se da ljudi poprave automobil posle nesreće, čekaju da ih policija nađe, pa se radi veštačenje da li je popravljen auto, ali nismo imali slučajeve do sada da su krili telo", navodi za UNU Božović. 

Sada se otvara i pitanje koliko su dvojica muškaraca bili zaokupljeni strahom, a koliko je u njima urođene agresije uz potpuno odsustvo empatije prema detetu koje ima samo dve godine.

"Ovo je jedinstven slučaj, ovo kod nas ranije nije ni bilo. Jedinstven je slučaj da se dete u ovom uzrastu pojavljuje kao oštećena strana i da istovremeno nosi sa sobom pečat koji se obično pripisuje onima koji imaju veze sa ljudima koji žele da im nanesu štetu, naude. Da to bude jedno dete, koje ne može da odgovori, nemoćno, koje nikako ne bi smelo da bude u ovoj situaciji, da se nađe kao oštećena strana, već da bude zaštićena po svaku cenu. Ovde je izostao neki zaštitnik koji će prepoznati na vreme šta se dešava i da je dete u opasnosti i da se sve desi u neželjenom pravcu. Kad je reč o našoj forenzici, to je retko, retko se dešavaju ovakve stvari, to su gotovo izuzeci. Oni pri pravilu bivaju neprepoznati, gurnuti po strani, gde se šteta i posledice ne pojavljuju u nekom takvom značaju da bi se o tome raspravljalo. Ovaj slučaj je otvorio to pitanje, vrlo je značajan forenzički. Treba misliti kakva je zaštita tu potrebna, treba misliti o onome što predstavlja zaštita porodice, koju treba da im pruže majka, otac, najbliži srodnici. Oni je trebalo da se pojave kao zaštitnici, a ne da prepuste igri sudbine gde može da dođe do teških posledica", objašnjava dr Kostić i dodaje: 

"Trebalo bi se upoznati sa analizom postupaka okrivljenih, treba ih veštačiti. Treba utvrditi koji su njegovi motivi, životni, lični, porodični, na koji način ih oni sprovode u delo i rešavaju. To na prvi pogled izgleda kao da je suvišno, jer oni moraju pred sud svakako da odgovaraju, ali sadržaj motiva nosi jedan drugačiji karakter, psihološki, koji može da otkrije zašto osoba čini nešto što nisu oni sami. Ili se pak cela ta priroda pojavljuje u drugom svetlu, u kome oni ne žele da svoju prirodu vide i pred veštakom u razgovoru je skrivaju. To skrivanje donosi samo štetu", poručuje dr Kostić. 

Dvojici muškaraca određeno je zadržavanje u pritvoru. Telo nije pronađeno, oni su priznali zločin, da li postoje otežavajuće okolnosti u ovakvim tragedijama?

Užasne vesti iz policije: Cmolić otkrio najstrašnije detalje ubistva Danke Ilić

"Priznanje će organi postupka tretirati na svoj način, nekada bude priznanje za saobraćajnu nesreću, a onda se ustanovi da tu nema krivice. Automobil će morati da prođe saobraćajno-tehničko veštačenje i forenziku, analizu bioloških tragova. Tragaće se i šta su oni radili sa automobilom da bi sakrili tragove. Što se tiče pronalaska tela, policija će po nekim tragovima to pronaći, a svaki sudar na licu mesta može ostaviti tragove, poput stakla, boje, krvi, plastike, garderobe, delova tkanina. U slučaju sudara sa pešakom na automobilu mogu ostati tragovi DNK, prsne krv, pljuvačka ili neki takav sadržaj. Mogu ostati i delovi tkanine, končići koji mogu da se veštače, dlake i tome slično. Važno je da se svi ti tragovi na vreme izuzmu, da bi mogli da se veštače, ako se to ne desi, onda sve ide otežano da se dokaže krivica i kako se sve desilo", naglašava za UNU sudski veštak za saobraćaj Milan Božović. 

Podsetimo, timovi sa teškom mehanizacijom ponovo pretražuju divlju deponiju na starom Banjskom putu, pokušavajući da raščiste nepristupačan teren, da bi došli do bilo kakvog traga u potrazi za telom Danke Ilić. Građani u Boru i Banjskom polju pale sveće i ostavljaju cveće i igračke, opraštajući se od ubijene devojčice.

Osumnjičeni za ubistvo Danke Ilić danas u Tužilaštvu: Preti im doživotna robija bez uslovnog otpusta

Kolege osumnjičenih za ubistvo Danke u šoku: "Bili su hladni, kao da se ništa nije desilo"