Danas godišnjica Račka: Neosnovane optužbe poslužile kao povod za NATO agresiju

Danas se navršava 26 godina od sukob snaga bezbednosti SRJ sa pripadnicima tzv. OVK u selu Račak, u opštini Štimlje na KiM, koji je iskorišćen kao povod za NATO bombardovanje tadašnje SR Jugoslavije dva meseca kasnije, a na osnovu izveštaja verifikacione komisije OEBS-a na čijem čelu je bio Amerikanac Vilijem Voker. U izveštaju se tvrdilo da su u Račku ubijeni civili uprkos brojnim dokazima koji su govorili drugačije, a koje je ponudila jugoslovenska strana.

Sukob snaga bezbednosti sa pripadnicima tz. OVK u selu Račak počeo je u noći između 14. i 15. januara 1999. godine. Činjenica da je selo Račak bilo veliko uporište takozvane OVK odakle su vršeni oružani napadi na policiju i civile, da je više lica ubijeno, dovela je do policijske akcije, ciljem razbijanja i odstranjivanja terorističke grupe smeštene u tom selu. 

General Radosavljević: Zapad nikada neće priznati istinu o Račku

Starović: Priština podgreva lažni narativ o Račku, dokazi potvrđuju veliku obmanu

Pošto je antiterorištička akcija uspešno izvedena, Vilijam Voker, tada prva ličnost Verifikacione misije OEBS na Kosovu, insistirao je da se u selu Račak dogodio "masakr nedužnih civila". Bila je to neosnovana optužba koja je imala za cilj da se, pred svetskom javnošću, opravda predstojeća, odavno planirana, vojna agresija na Srbiju, odnosno SRJ. 

Vilijam Voker,  zvanično diplomata SAD, uoči dolaska na dužnost na Kosovu i Metohiji rukovodio je Prelaznom administracijom UN u Istočnoj Slavoniji, Baranji i Zapadnom Sremu. Prethodno, bio je poznat po mutnoj ulozi u Latinskoj Americi, takođe pod maskom diplomatskog predstavnika.

U oblasti Račka, odnosno šire Štimlja delovala je 161. brigada takozvane OVK. U zoni njenog dejstva od jula 1998. do januara 1999. ubijene su 24 osobe, a 25 je ranjeno. Žrtve su bili pripadnici Policije Srbije, Vojske Jugoslavije, kao i civili. Samo od oktobra 1998. do sredine januara 1999. teroristi takozvane OVK na prostoru Štimlja ubili su Sinišu Mihajlovića, Nazmija Alurija, Sašu Jankovića, Ranka Đorđevića, Svetislava Pešića, kao i civile Envera Gašija i Miftara Resenija. 

Drecun: Situacija sa Račkom jasna, priča o navodnom masakru civila ne može da opstane

Priština otpočela sudski proces za Račak

Neposredan povod za policijsku akciju u selu Račak, 15. januara 1999. bilo je ubistvo policajca Svetislava Pržića 10. januara i trojice njegovih kolega dva dana ranije. Posle izvesnih odlaganja policijska akcija je usledila u ranim jutarnjim satima 15. januara. Prethodno je ustanovljeno da se civili ne nalaze u selu. Tokom akcije, sve vreme su bili prisutnii i posmatrači Verifikacione misije OEBS na Kosovu, osim medija, i to Rojtersa i Asošijeted presa.

U selu Račak, u kući Mustafe Mehtija, bio je smešten štab takozvane OVK. Postojalo je uverenje da se u selu nalazi oko stotinu pripadnika tzv OVK. U Račku je postojala mreža pripremljenih rovova kao i improvizovani bunkeri.

U akciji je učestvovalo 135 policajaca, uglavnom pripadnici Posebne jedinice. Zapovednik je bio Goran Radosavljević poznat kao Guri. 
Pripadnici tzv. OVK pozvani su na predaju, pre napada. Pripadnici takozvane OVK, osim streljačkim naoružanjem, dejstvovali su minobacačima i raketnim bacačima.

Vilijam Voker: Divim se OVK, Srbima ne treba dati prava na KiM

Borbe u selu okončane su oko 15.00 časova, pošto je lokana grupa tzv. OVK razbijena. Zaplenjeno je oružje, automatsko streljačko oružje, dva mitraljeza, ručni bacači, bombe, mine, municija. Policija se pošto je operacija uspešno okončana povukla iz sela. Bila je to ključna greška.

Oko 13.00 časova narednog dana, 16. januara, u Račak ulazi Vilijem Voker. Ubrzo, posle razgovora sa lokalnim prvacima tzv. OVK, koji su se očigledno vratili u selo pošto se policija povukla, on prisutnim predstavnicima medija iznosi tvrdnju da su u Račku stradali civili. Istovremeno, državnom istražnom timu Srbije onemogućen je ulazak u selo. Istog dana, u 17.00, Voker na konferenciju za medije u Prištini, u središtu OEBS izjavljuje da se u Račku "dogodio masakr", kao i da je posmatračka misija izbrojala 45 tela žrtava.

Sudija Marinković otkriva šta se krije iza spiska Srba osumnjičenih za zločin u Račku

Narednog dana, nedelju, 17. januara, pripadnici državnog istražnog tima Srbije, uključujući istražnog sudiju Danicu Marinković, ponovo pokušavaju da uđu u Račak, kako bi bila obavljena stručna istraga. Pristup im je ponovo onemogućen. Državni istražni tim je tako istragu počeo tek u ponedeljak, 18. januara. U selo su ušli oko 14.00. Prethodno, policija je bila primorana da ponovo, pod borbom, zauzme selo kako bi pristup istražiteljima bio omogućen. Posmrtni ostaci stradalih pronađeni u džamiji, preneti su u Prištinu radi obdukcije. 

Borbe u okolini sela su nastavljene i sutradan 19. januara. Tada je ubijen zamenik komandira policije stanice Uroševac, a dvojica policajaca su ranjeni. U Prištini, istražitelji identifikuju 37 lica. Poreklo tri osobe nije razjašnjeno, pretpostavlja se da nisu bili muslimani. Među stradalima bila je i jedna ženska osoba, kćerka zapovedanika tzv. OVK koja je takođe učestvovala u borbama. Parafinske rukavice pokazale su da su gotovo svi koristli oružje.   Svi poginuli stradali su dejstvom vatrenog oružja, takođe nije bilo tragova drugačijih dejstava nad njima.

Tim patologa iz Finske kojim je predvodila Helena Ranta, istrazi se priključio nekoliko dana kasnije. Ona je osporila valjanost metode parafinske rukavice, kao zastareo.  Konačno, nalazi patologa iz Finske nisu se bitno razlikovali od nalaza tima iz Srbije, kada je reč o uzrocima smrti stradalih.

Kurti: Raspisane međunarodne poternice za 18 Srba zbog Račka

Ipak, prilikom konferencije za štampu koju je držala u Prištini 17. marta, u prostorijama OEBS, Ranta je upotrebila termin "zločin protiv čovečnosti" izbegavši odgovor na pitanje kako su stradali poginuli. Kako je rekla, žrtve su bili civili, nenaoružani, pošto "u džepovima nisu imali municiju". Svega nekoliko dana potom usledila je agresija NATO na Srbiju, odnosno SRJ.

Kako je poznato, agresija je bila potpuno pripremljena još poslednjih meseci prethodne 1998, kada se čekalo samo naređenje za napad. 
Savet NATO je odluku o ubrzanim pripremama napada na Srbiju (SRJ) i razmeštanju trupa u graničnim oblastima, doneo na zatvorenom sastanku 2. jula 1998. Pretnje da će uslediti napad snaga NATO na Srbiju, postojale su od samog početka krize na prostoru bivše Jugoslavije, od ranih devedesetih. 

Agresija je bila proparećena svojevrsnom histerijom u javnom diskursu zapadnih zemalja. Tako je Bil Klinton, predsednik SAD, novinarima 19. marta govorio o "deci i ženama pokošenim rafalima nakon što su primorani da kleče u prašini".

Slučaj Račak i veze sa Bučom: Istražni sudija u Prištini ekskluzivno za UNU

Medlin Olbrajt, državni sekretar SAD, najverovatniji arhitekta agresije na Srbiju, tvrdila je medijima da se u Račku "dogodio masakr", da su "desetine imale prerezane grkljane".Toni Bler, premijer Britanije, u Parlamentu je izjavio da je "masakr u Račku" doveo da potrebe bombardovanja SRJ.

Helena Ranta, čelnik finskog tima patologa, godinama kasnije nije krila da je bila izložena grubom pritisku Vilijama Vokera, zbog kako se izrazio "nedovoljno ubedljivog jezika". Poseban pokazatelja jeste činjenica da je Tribunal za bivšu Jugoslaviju u Hagu, iako je prvobitno potencirao slučaj Račak, od njega ubrzo odustao.