Ambrozija: Vrednosti 10 puta veće od dozvoljenih, 30 do 40 odsto ljudi podložno alergiji

Cvetanje ambrozije je toku. Visoka koncentracija polena tog štetnog alergena ostaje u vazduhu do sredine jeseni, a svaki treći stanovnik Srbije pati od neke vrste reakcije na polen te biljke.

Procene su da će takav problem imati sve više građana Srbije, jer je taj korov vrlo otporan. Iako je grad već usvojio desetogodišnji akcioni plan o suzbijanju ambrozije, nisu nam odogovorili dokle se sa tim stiglo.

Ambrozija se javlja tokom avgusta i septembra, a prekogranične vrednosti njenog polena u vazduhu ove godine zabeležene su ranije nego inače.

U Beogradu su vrednosti ovog prirodnog zagađivača više od 10 puta veće od dozvoljenih.

"Trideset polenovih zrna po metru kubnom iz vazduha je neka granična vrednost. Međutim, alergične osobe, uključujući i mene, će vam reći – i osam polenovih zrna po metru kubnom mi već počinjemo da osećamo i imamo tegobe. A 18. i 19. je u Beogradu izmereno preko 400 polenovih zrna", kaže za UNU Mirjana Mitrović, rukovodilac Grupe za monitoring alergenog polena, Agencija za zaštitu životne sredine.

To je veoma velika vrednost i veliko prekoračenje, navode stručnjaci. Pogotovo imajući u vidu da je Evropa dodatno smanjila granične vrednosti na 15 čestica po metru kubnom.

U Srbiji je između 30 i 40 odsto stanovništva podložno alergiji koju stvara polen ambrozije, a simptomi mogu da budu jaki.

"To može da bude kijavica sa obilnim curenjem iz nosa, ili može da bude začepljen nos, otežano disanje na nos vrlo često, zbog slivanja sakupljanje sekreta ili kašalja. Ukoliko se taj polen spusti niže, a osoba je preosetljiva i ima simptome blage astme, može da dođe do gušenja ili nedostatka vazduha", objašnjava za UNU specijalista pulmolog i alergolog dr Zorica Plavšić.

Od kada je ta invazivna biljka došla u Srbiju sa američkog kontinenta pre 70 godina, značajno proširila i sada je ima u celoj zemlji.

"Važno je  pomenuti da je ovo biljna vrsta koja produkuje jako veliku količinu polena. Upravo polen je ono što izaziva problem kod ambrozije. Hiljade i do desetina hiljada polenskih zrna može da proizvede samo jedna biljka, a ta zrna prelaze udaljenost i do sto kilometara", ističe docent Biološkog fakulteta u Beogradu Tomica Mišljenović, u izjavi za UNU.

Osim polenskih zrna, jedna biljka prozvodi i više stotina semena koja u zemljištu mogu da zadrže klijavost više od 30 godina, što govori o otpornosti same biljke.

Osim na obodima Beograda, ambrozije ima po zapuštenim gradskim površinama, pored puteva u Srbiji i na neodržavanim njivama. Sve je više ima u centralnoj Srbiji, u okolini banja i izletišta. Čak i na visinama većim od 500 metara.

Ta biljka ima najveći alergeni potencijal u grupi od više od 25 alergena na prostoru Srbije. Zbog toga je Grad Beograd usvojio "Akcioni plan za suzbijanje ambrozije" po kom do kraja 2029. godine treba da bude uspostavljen sistem monitoringa i suzbijanja ambrozije na celoj teritoriji Beograda.