Centar za autizam promenio adresu zbog žalbe na buku: UNA pita - koliko smo spremni da prihvatimo one koji su drugačiji?

U parku, na igralištu ili u svakodnevnim situacijama, deca sa posebnim potrebama često se suočavaju sa pogledima, komentarima i reakcijama koje ih izdvajaju iz sveta igre i bezbrižnosti. Umesto podrške i razumevanja, nailaze na nerazumevanje, predrasude i često nepažnju odraslih, ali i dece, što ostavlja duboke tragove na njihovu samosvest i sigurnost.

Nedavno je i jedan Centar za autizam koji je posvećen prevashodno deci, ali i odraslima sa autizmom morao da promeni adresu jer su se komšije žalile na ogromnu buku.

Minstarstvo prosvete: Počela prijava za besplatne udžbenika u osnovnim školama

Lekarka za UNU pojašnjava: Kakav uticaj roditelj pušač ima na dete i da li postoje 'zdravi vejpovi'?

"Deca sa autizmom imaju senzornih poteškoća i kada su prenadraženi znaju često da reaguju nekim krikom ili da budu bučniji što naišlo na negodovanje komšija, konkretno komšinice koja se nalazi iznad centra u kom smo se mi nalazili i koja je vrlo negativno reagovala", objasnila je za UNU oligofrenološkinja Ivana Kovačević Gagić dodajući da su burne reakcije komšinice trajale čitavih pet meseci.

Preseljenje Centra za autizam otvorilo je važno pitanje o prostoru koji društvo ostavlja osobama sa posebnim potrebama.

"Nekoliko stanara je izglasalo da im je buka koja dolazi iz Centra nepodnošljiva zbog čega smo mi dobili otkaz od čoveka od kog smo iznajmljivali pomenuti poslovni prostor", rekla je Kovačević Gagić.

Dodala je da je izmeštanje Centra bilo veliki udarac na brojne porodice, među kojima su i samohrane majke i otežalo im svakodnevno funkcionisanje.

Sa jedne strane, Kovačević Gagić navodi da ovakve situacije mogu da obeshrabre sve zaposlene u Centru, dok sa druge strane, ovakve situacije im, prema njenim rečima, daju vetar u leđa da javno istupe i govore o svim problemima sa kojima se susreću.

"Mnogi roditelji koji imaju dete sa autizmom imaju i probleme sa komšijama jer diskriminacija, kao što smo i ranije naveli, ne mora da bude uvek glasna", rekla je oligofrenološkinja.

Istakla je da je važno osnažiti kako kolege iz drugih centara, tako i roditelje dece sa autizmom da javno govore o problemima sa kojima se susreću kako bi se na globalnom nivou podigla svest ljudi čime bi se, prema njenim rečima, omogućio sistem podrške.

Centar je bio mesto podrške, strukture i socijalizacije za decu i odrasle sa autizmom, prostor u kojem su mogli da budu ono što jesu bez osuda okoline.

Takođe, reakcije okoline pokazuju koliko je važno graditi dijalog i razvijati svest o različitostima u zajednici.

"Uprkos izazovima, Centar nastavlja svoj rad sa željom da i balje bude podrška onima kojima je to najpotrebnije", zaključila je ona.

UNA pita: Da li je eutanazija čin humanosti – ili moralni pad?

UNA istražuje: Kako da školske ekskurzije postanu sigurne - ko je odgovoran za ispravnost autobusa?