Crne tačke u saobraćaju: Opasna mesta na kojima se gube životi

U januaru ove godine u saobraćajnim nesrećama u Srbiji poginula je 31 osoba, što je najmanje ljudi još od 2012.godine. Ali to, na žalost, ne znači manje udesa.

Zrenjaninski put, potez Omladinskih brigada - Cara Dušana u Zemunu, potom auto-put kroz Beograd, Obrenovački, Ibarski put i Avalski put, samo su neke od saobraćajnica na kojima su se u proteklih 5 godina najčešće dešavali udesi sa smrtnim posledicama.

Ko kontoliše i ko odlučuje o tome kada se neko mesto proglašava takozvanom "crnom tačkom"?

Jedni hitaju ka Adi, drugi se uključuju na Obrenovački drum i, očas posla, situacija koja može da preraste u udes. Ukrštanje Obrenovačkog puta i Svetolika Lazarevića Laze nezvanično je najgora crna tačka u Beogradu, sa četvoro poginulih, jednom teško i 24 lakše povređenih osoba u poslednjih nekoliko godina.

Krhotine slomljenog branika i spomen ploča sa cvećem pokraj kolovoza dovoljan su dokaz zašto je raskrsnica istog puta kod skretanja za Makiš, odnosno Železnik – još jedno ozloglašeno saobraćajno mesto sa blizu 50 lakše i teže povređenih. Neprilagođena brzina i nepažnja onih koji imaju obrnuti trougao samo su neki od uzroka nezgoda.

U samom centru Beograda, bez premca po broju udesa je Bulevar oslobođenja, sa čak tri crne tačke. Jedna je kod restorana Franš, druga ukrštanje sa Nebojšinom, Krušedolskom i Tiršovom, a treća sam ulaz sa Slavije.

Nije zvanično obeležena kao opasna, ali po broju nesreća u poslednjih nekoliko meseci raskrsnica Savske i Višegradske se kandiduje da to postane. Sudar tramvaja i putničkog vozila, obaranje semafora i uletanje automobila u izlog, samo su dva iz protekle sedmice. Na žalost, sličnih situacija ovde bilo je još.

Ova, nekada trokraka raskrsnica, izgradnjom Beograda na vodi postala je klasična, četvorokraka. Promena režima saobraćaja verovatno je zbunila vozače, a veća frekvencija povećala je i mogućnost greške. Zbog toga su nam u Sekretarijatu za saobraćaj tražili da se skretanje iz Savske ka Višegradskoj potpuno ukine.

Tako bi se možda i sprečilo da ova potencijalna crna tačka u glavnom gradu postane to i zaista, što je posao JP Putevi Beograda.

"Sržavni upravljač puta ima obavezu da radi taj projekat identifikacije i rangiranje crnih tački najmanje jednom u tri godine, dok upravljač puta na lokalnom nivou ima obavezu da to radi jednom u pet godina", objašnjava za UNU pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković.

Kada se utvrdi da neko mesto zaslužuje naziv crne tačke, pribegava se najjednostavnijem rešenju – postavljanju saobraćajnih znakova. Ako ni to ne pomogne, ide se na rekonstrukciju puta što jeste skuplje, ali svakako jeftinije od izgubljenog ljudskog života.