Da li je korona kriva za loš rezultat vukovaca na maloj maturi: Šta kažu stručnjaci o uticaju onlajn nastave

Od delimičnog i individualnog, do apsolutno pogubnog za sve – odgovori su sagovornika "Blica" na pitanje da li je svojevremeno pandemija korona virusa i onlajn nastava u trajanju od skoro dve godine uticala na znanje generaciju svršenih osnovaca i srednjoškolaca u Srbiji na završnim i prijemnim ispitima.

Onlajn nastava

"Ne vidim budućnost učenja na daljinu", "većina učenika i roditelja nije zadovoljna nastavom na daljinu, te ne bih želela da uopšte prelazimo na takvu vrstu rada", "nastava je živ proces". To su bili neki od autentičnih odgovora nastavnika u Srbiji koji su, po završetku pandemije korona virusa, u istraživanju koje je sproveo Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, jasno poručili da onlajn nastavu treba ostaviti u vremenu iza nas.

Zbog pandemije korona virusa, kombinovana nastava u Srbiji je trajala skoro dve godine

A taj period skoro dvogodišnje onlajn ili kombinovane nastave zbog pandemije, od 2020. godine, “pogodio” je praktično dve najosetljivije grupe učenika – one koji su od učiteljice prešli kod razrednog starešine u osnovnoj, odnosno, one koji su nove nastavnike i školske drugove u srednjoj školi “upoznali” praktično preko Viber grupa!

Četiri godine kasnije, posledice korone i digitalnog načina nastave tokom skoro polovine školovanja za te generacije u višim razredima osnovne i u srednjoj školi, “videle” su se i na maloj maturi i naročito na prijemnom ispitu za fakultete gde su i učenici sa odličnim uspehom, neretko i vukovci, doživeli popriličan fijasko.

Petice se "istopile": UNA pita - zašto vukovci u Srbiji nisu u stanju da polože prijemni za fakultet?

Korona pogoršala znanje samo lošijih đaka?

Postavlja se, dakle, pitanje, kada se već većina nastavnika u tom istraživanju izjasnila da učenje na daljinu nije rezultiralo optimalnim znanjem đaka, koliko je sve to uticalo da i mali i veliki maturanti imaju lošije rezultate na završnim, odnosno, prijemnim ispitima?

Za Darka Egera, predsednika Aktiva direktora škola Novog Beograda, pandemija korone je pogoršala rezultat kod onih đaka „koji su već beležili sklonost ka lošijem uspehu“.

"Ali, kod učenika koji su učili i spremali se za takmičenja, nije nanela štetu u tolikoj meri. Ne bi bilo pošteno reći da je donela sve samo negativno, jer onda ne bi onda imali porast broja učenika koji su osvojili nagrade na takmičenjima", smatra Eger.

On se slaže da je, s druge strane, onlajn nastava najveći negativan uticaj ostavila kada je u pitanju sistematizacije novog gradiva.

"Jer, vi možete novo gradivo naučiti i van školskih klupa, ali sistematizacija, koja znači da novo gradivo koje ste usvojili uklopite u već postojeće znanje, praktično je nemoguća bez organizovanog načina nastave u školi. Da postoji neki drugi način to bi već bilo izmišljeno i to je pogotovo važno za osnovnu školu, gde su asistencije nastavnika i redovnost u domaćim zadacima ključne", ističe Eger.

Nije isto učiti u školi i kući za računarom

Da nije isto učiti u učionici sa nastavnikom i kući za računarom, smatra i Milorad Antić iz Foruma srednjih stručnih škola.

U srednjim stručnim školama i gimnazijama ostalo 600 nepopunjenih mesta posle drugog upisnog kruga

"Tada su se angažovali roditelji da vam rade zadatke da biste dobili 4 ili 5, angažovali su se drugari koji znaju bolje od vas, tako da taj period onlajn nastave zbog pandemije ne da je uticao, nego je bukvalno u smislu njihove pismenosti, poprilično oštetio tu generaciju đaka. Izgubio se u dobroj meri odnos nastavnik-učenik, obnavljanje gradiva i saradnja đak-đak. Naročito su negativan uticaj osetili učenici u specijalizovanim odeljenjima gimnazija i srednjih stručnih škola, koji su generalno imali i najlošije rezultate na prijemnim ispitima za fakultete", konstatuje Antić.

"Korona ne sme da bude izgovor za lošije znanje"

Aleksandar Markov, predsednik Foruma beogradskih gimnazija, pak, smatra da dvogodišnji period kombinovane nastave tokom pandemije korone ne smemo koristiti kao izgovor za lošija postignuća srednjoškolaca na prijemnim ispitima za fakultete, „iako je to u nekom manjem procentu doprinelo slabijim rezultatima“.

" I u vreme korone smo govorili da će posledice ostati, ali da pre svega od svakog učenika ponaosob zavisi koliko je spreman da se angažuje i uloži dodatni trud da prevaziđe problem s kojima se suočilo celo društvo. Ipak, ne smemo koronu koristiti kao izgovor. Kad neko ima prosek ocena 5,0 i vukovac je, on mora imati znanje da bar položi prijemni ispit. Meni je lično poražavajuće da su neki vukovci sebi dozvolili da ne urade propisan broj zadataka i ne polože prijemni ispit. Taj podatak svakako dovodi u pitanje validnost ocena koji su dobijali u prva dva razreda srednje škole i koje su tada, u vreme korone, možda bile veće od ocena koje bi inače dobili", stav je predsednika Foruma beogradskih gimnazija.

Već prvo tromesečje pokaže sve manjkavosti onlajn nastave

S druge strane, Borko Petrović, profesor engleskog jezika iz Paraćina koji je proglašen je za najboljeg edukatora na svetu, izričit je u stavu da su korona i onlajn nastava imale poguban uticaj na znanje par generacija osnovaca i srednjoškolaca. On to ilustruje činjenicom da su poslednje dve ili tri generacije koje su upisale gimnaziju u Paraćinu došle sa nikada manjim brojem poena na završnom ispitu, iako su “na papiru” sve sami odlikaši i vukovci, “ali sa predznanjem iz osnovne škole koje je, najblaže rečeno narodskim rečnikom, bilo bušno kao švajcarski sir”.

Neće đaci u "kompjuteraše": UNA je proveravala zašto osmaci ove godine nisu hteli u IT odeljenja

"Već tri godine u nizu, ta prva sednica na tromesečju za prvi razred otkrije sve manjkavosti onlajn nastave tokom pandemije, a to su ogromni nedostaci iz osnovnih predmeta poput srpskog jezika i matematike, koja zatim povuče i fiziku i hemiju za sobom. Nedisciplinu u učenju otkriju i rupe u znanju iz istorije, geografije, biologije, i vi ste već na startu srednje škole prinuđeni da improvizujete i prilagođavate svoj plan i program tako što ćete ga skrojiti po meri nekih novih đaka i njihovih potreba. I sada bi pedagozi rekli da je to naš posao i da mi to inače i radimo – prilagođavamo se potrebama novih generacija šijući im odelo po meri! Da, ali znate šta? Ranije smo šili mnogo lepša i kvalitetnija odela! Sada radimo sa onim sa čime moramo i gledamo da izvučemo najveći mogući kvalitet. Jedan od pogrešnih načina da to radimo je i snižavanje kriterijuma. Poznati smo po tome da smo slabi na te naše đake i na njihovu budućnost koju smo sami upropastili, pa kompenzujemo preko većih i lepših ocena, ovih i onih diploma", objašnjava Petrović.

"Deci i roditeljima reći istinu"

Posledica je, kako dodaje, da ti đaci po završetku srednje škole “vrlo brzo tresnu u akademski zid naučne zajednice koja nije baš poznata po svojoj popustljivosti”. Petrović javno postavlja pitanje “šta dalje” i “ko je lagao tu decu i njihove roditelje”, zaključujući da im je snižavanjem kriterijuma i većim ocenama “apsolutno učinjena medveđa usluga”.

"Vreme je da kažemo istinu! U tom haosu se svaki nastavnik, učenik i roditelj snalazio kako je znao i umeo. Jedno je sigurno – izlišno je govoriti o prednostima nastave u učionici. Kao dopunsko, pomoćno sredstvo, tehnologija ima velikih prednosti, međutim, sama za sebe, na duže staze i bez prisutnog stručnog lica da istu dozira po potrebi, ugroziće razvoj svakog društva i pojedinca. To smo svi već osetili i nadam se savladali tu lekciju", zaključuje najbolji nastavnik na svetu, piše Blic.