Da li je Srbija spremna da pravno reguliše status istopolnih zajednica: Da li to znači i dozvoljen brak?

Da li je Srbija konačno spremna da pravno reguliše status istopolnih zajednica? Pišu se i napreduju izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Tomislav Žigmanov kaže da je primetan napredak u unapređenju položaja LGBT osoba, ali da je potrebno pravno regulisati status istopolnih parova. 

Izjava je odjeknula na konferenciji uoči društvenog dijaloga posvećenog primeni preporuke Komiteta ministara Saveta Evrope u Srbiji u vezi sa borbom protiv diskriminacije na osnovu seksualne orijentacije ili rodnog identiteta. 

Zakon podelio zemlju: Grčka legalizovala istopolne brakove

Koliko nade pripadnicima LGBT+ populacije daje ponovno pokretanje ove teme, i da li pravno regulisanje istopolnih zajednica znači i pravo na brak? O tome smo razgovarali sa pravnikom Milanom Antonijevićem i Aleksandrom Savićem iz Prajd info centra.  

"Pravno je urađeno sve što je trebalo i što je moglo da se uradi do sada. Izrađeni su i nacrti, oni su i slati na vladu, pa se vraćali, tako da mi se čini da se sada otvorila ta politička perspektiva i da imate nekoliko godina bez izbora, kako meni iz ovog ugla deluje, gledajući ovu Narodnu skupštinu, tako da možete neke hrabrije poteze uraditi. Sa druge strane treba objasniti građanima da ko ne želi da uđe u istopolnu zajednicu, ne mora i niko vas neće terati da uđete u takvu zajednicu, već je to rešavanje nekih pitanja koja su potpuno svima rešena, osim onim istopolnim partnerima, govoreći o nasleđivanju, o nekim ekonomskim i zdravstvenim pitanjima, koja bi se ovim rešila. Samo na takav način se Srbija svrstava u razvijene zemlje koje su to pitanje odavno rešile", objašnjava Antonijević za UNU i dodaje:

"Mi smo nekoliko puta bili na pragu da se to učini, ali mi se čini da nije bilo dovoljno hrabrosti. Mislim da te hrabrosti sada ima i da ćemo do kraja godine zaista videti Narodnu skupštinu u kojoj se odvija rasprava, u kojoj se donosi ovaj zakon i da tada ovo ostavimo po strani i ne gubimo dragoceno vreme, jer zaista imamo dosta značajnih pitanja koja bi trebala rešavati, a ovde govorimo o ljudskim i manjinskim pravima, o potrebi rešavanju nečega što je civilizacijska tekovina. Na to nas upozorava i Savet Evrope i zbog toga treba i ministar Žigmanov i kasnije i Vlada, Narodna skupština, a i predsednik, da imaju mnogo više hrabrosti i da otvoreno urade to."

Srbija još mnogo toga mora da učini kako bi zaštititla prava pripadnika manjina, u ovom slučaju pripadnika LGBT populacije. Šta bi za LGBT+ osobe bilo preko potrebno, a prvi je korak u pravnom definisanju?

"Mislim da nismo doživeli neki stvaran pomak u tome što je prepoznato da potreba postoji. Mislim da smo to mogli da prepoznamo i pre 20 godina. Nadamo se da će ovo sad pratiti neka konkretna dela. Mi smo imali puno reči i obećavanja i od prethodne Vlade i voleo bih da vidim neki konkretan pomak i to je ono što bi za nas značilo. Od kad se 2009. pojavila prva inicijativa za ovo, ja sam tada imao manje od 18 godina, sada imam 32. Prošlo je mnogo života nego što bi to trebalo," kaže Savić za UNU i dodaje: 

"Treba da imaju plan da se pozabave ovim problemom, da usvoje taj Zakon, da osobe koje odlučuju o tome budu hrabre da se taj zakon i donese. Ne mislim da kao društvo nismo spremni, mislim da nismo bili spremni za neke mnogo gore stvari koje su se dogodile. Kada bi se zakon usvojio, Srbija bi osvanula ista kao i prethodnog dana, samo bi neki od nas živeli dostojanstvenije i jednakije. Mislim da smo spremni odavno, pitanje je samo da li će neko da kaže da to nije ništa strašno, da niko neće umreti zbog toga, da će biti žrtva toga, sve će biti vrlo jednostavno. Istopolni partneri će time moći da posete partnera u bolnici, zatvoru, da podignu zajedno kredit, da naslede jedni druge. Mi postojimo, tu smo, imamo svoje porodice, potrebno je da ne budemo pravne praznine", ističe Savić. 

Antonijević očekuje da će se do kraja godine pravno regulisati status istopolnih parova. 

"Imamo dovoljno dug period da se usvoje hrabe i dobre odluke, a paralelno sa tim objasniti građanima da se ovime ne ugrožava porodica, ni na koji način. Da imamo mnogo značajnih pitanja kojim treba Srbija da se bavi, a koja mnogo više razaraju porodicu, poput porodičnog nasilja i ubistava žena. Regulisanje istopolne zajednice ne razara porodicu", smatra Antonijević. 

Znate li šta je "kems*ks"? Opasan trend koji vlada u celom svetu, a i u Srbiji predstavlja veliki problem