Dan sećanja na žrtve saobraćajnih nesreća: Kako zaštititi decu i sve učesnike u saobraćaju

Iako je ove godine zabeležen rast broja prekršaja u vožnji u Srbiji, MUP očekuje bolje rezultate od Zakona o bezbednosti u saobraćaju
koji će početkom sledeće godine doneti i rigoroznije kazne. Loša infrastruktura za pešake, neosvetljeni pešački prelazi, neadekvatne kontrole profesionalnih vozača, neke su od zamerki predstavnika Udruženja roditelja Stradale dece u saobraćaju u Srbiji.

Među najveće rizike bezbednosti učesnika u saobraćaju spadaju korišćenje alkohola i psihoaktivnih supstanici u toku vožnje.

"Alkohol u organizmu izaziva nesigurnost, slabi procenu brzine kretanja, procenu udaljenosti predmeta i tako dalje, i na taj način vozač, ukoliko je konzumirao alkohol, je u jako velikom riziku da može izazvati i učestvovati u saobraćajnoj nezgodi", Branko Stamatović, direktor Agencije za
bezbednost saobraćaja.

Na dan sećanja na žrtve saobraćajnih nezgoda, u Skupštini Srbije organizovan je događaj pod nazivom "Tačka prekida - Život pre i posle saobraćajne nezgode" i izložba fotografija porodica čiji su sinovi i ćerke stradali u saobraćaju.

"Mog sina lično, ubio je profesionalni vozač GSP i za to dobio 2,5 godine zatvora u zatvoru otvorenog tipa. On ni polovinu te kazne neće provesti u zatvoru, što znači da sigurno neće biti svestan, ni on, ni njegove kolege. Šta su uradili, šta su posledice, koliko je ogromna tragedija nestanka
jednog dečijeg života", Verica Vitorović, Udruženje Roditelja stradale dece u saobraćaju.

Deca i osobe sa invaliditetom, potpuno su zanemarerni i najranjivija su kategorija učesnika u saobraćaju.

"Mi nismo na žalost društvo kod kog preventivne mere daju rezultate. Društvo koje poštuje savet. Mi smo društvo kod kog funkcionišu jedino represivne mere i one su u stvari kod nas preventivne mere. Od 1.300.000 saobraćajnih prekršaja napravljenih prošle godine, najviše je bilo prekšaja prekoračenja brzine. Ove godine, broj prekršaja čak je i veći, što govori da je i dalje na srpskim putevima mnogo učesnika koji ne poštuju saobraćajne propise", ističe Vitorović.

"Moramo da dostignemo najbezbednije zemlje što se tiče saobraćaja, to su skandinavske zemlje, kojima je stepen vezivanja pojasa na prednjoj klupi oko 95%, a na zadnjoj klupi je oko 90%. Mi smo na prednjoj klupi više od 80%, na žalost na zadnjoj klupi nam se vezuju putnici daleko ispod toga, negde oko 20, 25procenata", kaže Slaviša Lakićević iz MUP-a Srbije.

Zato je preventivni rad značajan. On uključuje aktivnosti policije i agencije za bezbednost saobraćaja koje promovfišu bezbednost u saobraćaju i njih je potrebno da bude više, naglašavaju predstavnici države. Takođe, uloga medija je u tome veoma važna, jer iako se čini da je nesreća više nego ranije, taj broj je kažu manji, a broj povređenih u poginulih sa takođe se smanjuje. To je i jedan od ciljeva strategije o bezbednosti saobraćaja - da nema poginule dece i da se smanji za polovinu broj teških telesnih povreda u saobraćaju.