Danas slavimo Cveti, praznik velike sreće: Ove običaje bi trebalo ispoštovati za ljubav i radost

Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Ulazak Hristov u Jerusalim – Cveti. To je pokretni praznik koji se slavi sutradan po Lazarevoj suboti ‒ Vrbici, šeste nedelje velikog posta, nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen je krajem četvrtog veka u Jerusalimu "za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe". 

Ime Cveti dobio je po cvetnoj grančici palme koju je Isus Hrist nosio u ruci prilikom ulaska u Jerusalim. Pošto spada u velike praznike, crkva propoveda da se na ovaj dan ne obavljaju veliki poslovi, mada vekovima postoji verovanje da bi baš na Cveti trebalo zasaditi lan i kupus, jer će tako rod ovih biljaka biti bolji.

Nakon apela UNA TV obnovljen pešački prelaz u Mirijevu: Građani traže dodatnu signalizaciju i zaštitu pešaka

Pronađen dečak (12) iz Niša: Oglasila se njegova majka

Čitava Cvetna nedelja posvećena je prirodi, pa su ranije ljudi od ponedeljka do nedelje kitili jedni druge koprivom i vrbom. Vrba, osim kao simbol velikog praznika Lazareve subote, koristi se kako bi deca bila zdravija, ali i da bi u porodice stizalo još prinova. Što se tiče koprive, nju se porodilje na Cveti stavljale pod jastuk, da bi "ožarila" i tako oterala ženske demone i sačuvala bebe. Različito cveće za različite običaje

Uoči praznika Cveti, devojke i deca odlaze u polja i beru razno cveće. Margarete - da budete lepi, dren - da budete jaki i zdravi, ljubičice - da budete mirišljavi i privlačni, vrbove grančice - da svi budu napredni i uspešni, ruže - da budete rumeni i sveži...

Običaj je da se ovo cveće ne unosi u kuću, već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoći. Ponekad se cveće potapa u vodu u kojoj je zlatno ili srebrno prstenje i onda se tom vodom deca umivaju. Stavlja se i vrbova grančica "za brz napredak", ponegde dren "za zdravlje", a devojke stavljaju i ljubičice, ako ih ima. Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan ljudi šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Simbolika ulaska u Jerusalim na magarcu

Simbolika magarca je mir, za razliku od konja, koji simboliše rat. Stoga ulazak Hristov u Jerusalim predstavlja dolazak princa mira, ne dolazak kralja, ratnog zavojevača. Bacanje haljina i palmovog lišća pred nečije noge, predstavljalo je iskaz dubokog poštovanja i visoke počasti.

Prema hrišćanskom predanju, Hristos je, praćen svojim učenicima, krenuo iz Vitanije u Jerusalim. Glas o dolasku Spasitelja i vaskrsenju Lazara Četvorodnevnog brzo se širio, pa su mu se na putu mnogi pridružili.

Na ulazu u Svetu zemlju narod je Isusa dočekao prostirući haljine na put kojim će proći. Mašući granama palme u znak dobrodošlice Spasitelju koji ide u susret voljnim stradanjima, narod je uzvikivao "Osana (slava) sinu Davidovu". Ulazak Isusa Hrista u Jerusalim naziva se i "carskim ulaskom". Uoči ovog praznika, drži se večernja liturgija, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima.

Beočin do 7. jula ostaje bez vode za piće: Stiglo i zvanično obaveštenje nadležnih

Počinje onlajn nastava: Državni univerzitet u Novom Pazaru nastavlja akademsku godinu u ponedeljak