Deca odrastaju uz loše uzore i teško se otvaraju: Kako se boriti protiv vršnjačkog nasilja?

Poslednjih godina konstantno smo suočeni sa vršnjačkim nasiljem u školama. Posebno zabrinjava podatak da je u Srbiji 88 odsto osnovaca i 60 odsto srednjoškolaca doživelo neki vid vršnjačkog nasilja.

Slučaj u osnovnoj školi "Pavle Savić" u Mirijevu dodatno je potvrdio tezu da su nasilnici sve mlađi i brutalniji, a da žrtve izbegavaju da sve ono što se događa u školi prenesu roditeljima, odnosno nadležnima.

Učenica šestog razreda je prvo pretila, pa vređala svoju vršnjakinju i ma koliko se znatno manja devojčica trudila da je izbegne, nasilnica ju je na kraju gurnula niz stepenice.

Istraživanje je pokazalo da kada se dogodi ovako nešto, deca se tek na petom mestu obraćaju roditeljima, a na drugom školskim policajcima, a najpre drugarima.

„Mislim da je dobro što vide policajca kao nekoga ko može da interveniše, da pomogne, ali istovremeno zabrinjavajući je podatak da roditelja ne vide kao osobu od poverenja. To nam govori da u našim porodicama se živi tako da deca ne dobijaju ono što jeste bazična funkcija života u porodici, a to je osećaj sigurnosti“, objašnjava neuropsihijatar i psihoterapeut Nevena Čalovska Hercog.

"Upoznati smo sa slučajem vršnjačkog nasilja. U prisustvu razrednog starešine obavili smo razgovor sa roditeljima obe devojčice, takođe i sa roditeljima devojčice koja se smejala i snimala. Biće preduzete sve neophodne mere" istakao je za televiziju UNA direktor Osnovne škole "Pavle Savić" Milan Krstić.

U danima nakon tragedije i pucnjave u osmoletki "Vladislav Ribnikar" svakodnevno beležimo incidente u školama.

„Imamo problem jednog lošeg uzora koji je zastupljen kod naše dece. Umesto da se kritički gleda na slučaj iz Ribnikara, imamo jednu seriju događaja koji su usledili nakon tog tragičnog događaja gde je praktično taj postupak tog mladog dečaka paradigma za ponašanje i postupanje ostale dece“, kaže Ratomir Antonović iz Centra za bezbednost istrage i odbranu.

Naslovi iz novina jasno pokazuju koliko škola nije više bezbedno mesto: "Ubo nožem druga zbog 220 dinara", "Učenik šestog razreda doneo pištolj u školu", "Udario sekirom druga u glavu u učionici“.

Jasno je da su u porastu vršnjačko nasilje i maloletnička delikvencija, zato smo i pitali kako se boriti protiv toga?

„Jedini način je da se pruži podrška porodicama. Mislim da je više načina kako to učiniti, postoje ti neki centri, jako ih je malo, možda bi tu trebalo ojačati kapacitete, dakle podrška roditeljima i mladima, gde bi ljudi mogli da dođu potraže savete i dobiju neku pomoć“, smatra članica Glavnog odbora Foruma beogradskih gimnazija Katarina Šćepanov.

Svi sagovornici su saglasni u jednom, da što pre treba ojačati kako porodicu, tako i prosvetne radnike.