Deca traže odgovore od nastavnika: Kako đacima objasniti tragediju u Beogradu

U školi "Vladislav Ribnikar" neće biti nastave do ponedeljka dok većina drugih škola u Srbiji radi normalno.

Ipak, današnji školski dan apsolutno nije izgledao tako. Nastava je u svim školama počela minutom ćutanja, a završavala se višečasovnim razgovorom o tome - šta se zapravo dogodilo. 

Kako kumunicirati sa decom posle ovakve tragedije

Učiteljica Jasmina Đorđević ima 36 godina radnog staža. Ovo je, kaže, prvi put da pri dolasku na posao nije imala snage za osmeh. Nju ali i sve druge prosvetne radnike danas su sačekala deca, tražeći odgovore.

"Njihova lica koja su bila zbunjena, okice, u nekima sam videla i strah, nešto se dešava. Ništa juče njima nije bilo jasno, zašto nismo imali nastavu i šta se dešava. Danas su malo drugačiji i šta sam prvo uradila, prvo je trebalo objasniti šta je minut ćutanja, pošto je to njima totalna nepozanica, zatim kako da to izvedemo da bude dostojanstveno i normalno i da ćemo time pokazati i tugu i bol i poštovnje našim drugarima i gospodinu iz obezbeđenja koji je nastradao", navela je ona.

Ne postoji univerzalna priprema niti pravi odgovor na ovakve događaje, ali je važno da se on ne prikriva i da se o međusobnim osećanjima mora razgovarati.

"Prvi čas i drugi čas i treći čas i koliko god bude trebalo. Razgovori će trajati koliko god budu imali pitanja na koja mi možemo da damo odgovor i da im objasnimo krizne situacije koje se događaju. Mi ćemo apsolutno to vreme posvetiti njima, da im pomognemo", rekao je direktor škole Gavrilo Princip.

Preplavljeni smo informacijama koje dolaze i do najmlađih. Postavlja se pitanje - kako im objasniti groznu realnost i zaštititi ih u isto vreme.

"Sada je priča najteža u smislu da se održi taj neki nivo njihove svesti da se ne usađuje strah, da se strah briše. Rekla sam im - nemojmo sada da budemo paranoje da idemo ulicom, a da mislimo da će svako da puca, da je naš drug imao neki problem. Morala sam da pojasnim, iako ja ne znam šta je suština te priče, morala sam da dam odgovor", dodaje učiteljica Jasmina.

I šta reći mališanima onog trenutka kada se prekine minut tišine za sve njihove vršnjake?

"Pre svega ono što bih im rekla je to da su nam potrebni takvi kakvi jesu, da smo uvek tu za njih, da ih prihvatamo onakve kakve jesu, da želimo da budu bolji, da im damo sve što možemo, ali da to nije i uvek najbolje za njih. Moraju da puste. Osnovno je da smo uvek tu za njih i da mogu da nam se obrate", istakla je školski psiholog Branka Tišma.