Deca zbog popularnosti na mrežama sve više kradu: UNA otkriva kako roditelji treba da reaguju

Činjenica je da deca mogu da budu žrtve, ali su, izgleda, sve češće i počinioci - i to imovinskih krivičnih dela. 

Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava da je u Srbiji sve veći broj maloletnika koji kradu - najviše u prodavnicama i u javnom prevozu. UNA otkiva šta su razlozi za takvo njihovo ponašanje.

"Obratite pažnju kada u objekat ulaze deca bez pratnje roditelja": MUP uputio apel trgovcima

Krađe tokom godišnjih odmora: UNA pita - kako da se zaštitimo od neželjenih upada lopova dok nismo tu?

Torbe, rančevi, novčanici, satovi i nakit na ulici, a po prodavnicama uglavnom roba sitne vrednosti - to mahom završi u rukama maloletnika koji su se drznuli da urade ono što ne bi smeli.

"To su krađe uglavnom do 10.000 dinara vrednosti. A kada su u pitanju džeparenja npr. u gradskom prevozu, onda se oni formiraju u grupicama, i uglavnom prave galamu, da ljudi ne obraćaju pažnju na to šta rade, nego šta govore", objašnjava stručnjak za bezbednost Ratomir Antonović.

Iza ruke koja odluči da ukrade, psiholozi vide uticaj vršnjačkih grupa u kojima dominira potreba da se sopstvena vrednost dokazuje sopstvenom smelošću, posebno u virtuelnom svetu. 

"Što više ili što luđe izazove krenu da rade, to je veća šansa da će dobiti više pažnje, više lajkova, više šerova, popularnosti na društvenim mrežama. Čini mi se da je današnjim tinejdžerima možda važnije i od para, recimo, ta popularnost, mislim da to negde dominira, da budu popularni, da budu poznati, a onda i da budu bogati tj. da imaju dovoljno novca za sve što žele", kaže Jelena Vukičević iz Edu centra

Teško ih sprečiti

U tome da ostvare upravo ono što žele - teško ih je zaustaviti. Malo šta može da se uradi kako bi se sprečila grupa maloletnika koja je naumila da nešto ukrade, kažu stručnjaci. 

Jedino što možemo je da stalno budemo na oprezu i vodimo računa o svojim stvarima.

"Čak i ako bi ih na primer pratili u izvršenju, naravno, možemo da im oduzmemo ono što su ukrali, ali je pitanje njihove krivične odgovornosti, jer ako govorimo o licima mlađim od 14 godina, to je prosto nemoguće jer oni, po zakonu, ne potpadaju pod krivičnu odgovornost", objašnjava Antonović za UNU.

Ipak, iako ne mogu da odgovaraju pred zakonom, deca bi, uvek i svuda, trebalo da se osećaju odgovorno pred svojim roditeljima od kojih se očekuje da ih na odgovarajući način kontrolišu i prate njihovo ponašanje, poručuju psiholozi.

"To se smatra pozitivnom kontrolom, to nije, apsolutno rigorozno, ograničavajuće, sputavajuće, kontrolišuće, u ono psihološkom smislu, nego, prosto, ponašajno, da imaju kontrolu nad svojim detetom, da znaju gde je dete, sa kim je dete, i šta radi dete", navodi Vukičević.

Onda kada primete da dete kod sebe ima više novca ili novu garderobu do koje je možda došlo protivzakonito, rešenje nije kazna, već razgovor, poručuju sagovornici UNE. 

Jer, zaključuju - iako deca stalno vole da ispituju granice, mi smo ti koji ih postavljamo.

Policija u Pančevu raspetljala klupko zločina: Tinejdžer uhapšen zbog teških razbojništva i krađa

Broj dece koja su se otrovala nikotinskim proizvodima drastično skočio u Americi