Dete preti da će da se ubije - kako razlikovati ozbiljne slučajeve od običnog privlačenja pažnje?

Agresija, depresija, anksioznost - sve su to poremećaji koji su u značajnom porastu kod dece i tinejdžera. Veliku gužvu zatekli smo u Institutu za mentalno zdravlje mnogo uplakane dece, i  zabrinutih roditelja čija deca osim što tuku vršnjake, prete i da će se ubiti. 

Istraživali smo - kako razlikovati ozbiljne slučajeve kada treba tražiti pomoć, od običnog tinejdžerskog privlačenja pažnje?

Uplakana majka objavila je na društvenim mrežama video u kom je razbijeno sve po kući. Na prvi pogled izgleda kao da su je oštetili provalnici, međutim ne, to je uradilo njeno dvanaestogodišnje dete zbog oduzimanja telefona. Da roditelji pokušavaju na sve moguće načine da pomognu deci, najbolje pokazuju popunjeni termini kod dečjih psihijatara i psihologa.

"Kada je u pitanju agresivnost kod dece nailazi se na razne manifestacije, nailazi se na to da se lupaju predmeti u kući, ali nailazi se i na autoagresivnost, imate dece koja sami sebe hoće da povrede, to je isto alarmantno stanje", kaže psiholog i porodični psihoterapeut Ljiljana Filipović.

Da jeste tako, dokaz su gužve u čekaonici Instituta. Da li uopšte ima dovoljno lekara za ovakve probleme?

"Dečjih psihijatara ima više od 40 u Srbiji, ali svi ti problemi nisu samo za dečje psihijatre, postoji dosta edukovanih stručnjaka koji mogu da se bave decom i porodicama, pogotovo što smo mi zadnjih nekoliko meseci se bavili edukacijom i nastavnika, pedijatara, psihologa škole", kaže dečji psihijatar i psihoanalitičar Instituta za mentalno zdravlje dr Olivera Aleksić Hil.

Pod ozbiljnije mentalne probleme kod dece spada suicid, nanošenje bola vršnjacima, ubijanje životinja, haluciniranje i samopovređivanje. Kada dođe do tako nečega, roditelj ne sme da okleva da potraži pomoć.

"Ono što ja mogu da kažem kao porodični terapeut, da je jako važno postaviti deci granice i ne opravdavati njihovo, drsko, bezobrazno, agresivno ponašanje promenama u pubertetu. Promene u pubertetu sigurno su značajne, ali one same po sebi ne dovode do takvih ponašanja. Tako da roditelji tu treba da budu isto na oprezu i da postave na vreme deci granice, inače mogu da se dešavaju ovakve stvari kakve ste naveli" priča Aleksić Hil i dodaje:

"Često ove stvari deca i kriju od roditelja, ako roditelji to primete ili dobiju podatak od strane nastavnika ili nekih drugih osoba koje se bave decom, treba da prvo upute psihologu škole, da se tamo obavi razgovor, pa će onda on da proceni koliko je to ozbiljno, da može da se nastavi u okviru pp službe ili mora da se uputi negde dalje."

Dakle, teži poremećaji su za dečjeg psihijatra, a blaži za psihologa, odnosno psihoteraputa. No, i sa decom koja pate od prvog, odnosno drugog poremećaja, prema rečima naših sagovornica, može da se radi i može da se pomogne, ali samo ako se potraži pomoć. 

Svake dve sekunde na internetu pojavi se nova fotografija zlostavljanja dece: Kako ih zaštititi?