Digitalna epidemija razdvajanja: Stručnjaci za UNU o tome kako tehnologija menja naše odnose

Poslednjih godina, mobilni telefoni postali su neizostavan deo svakodnevnog života, ali njihova sveprisutnost donosi i brojne negativne posledice. Umesto da, dok smo zajedno, komuniciramo sa ljudima ispred sebe, sve češće smo zagledani u ekrane koji nam konstantno odvlače pažnju. 

"Digitalna pauza" u evropskoj državi: Zabranjeni telefoni u osnovnim školama

Da li su pametni telefoni loši po decu: Najnovija studija potpuno preokrenula sve

Pitali smo stručnjake kako da prestanu da nas razdvajaju uređaji koji su nas nekada spajali.

Telefon je prvo što vidimo kad otvorimo oči i poslednje što vidimo pre nego što zaspimo. Sa nama je na poslu, dok jedemo, ušunjao se u i spavaću sobu. Tu je kad smo nervozni, srećni, tužni. 

U vremenu kada su pametni telefoni postali produžetak naših ruku, pa čak i naših misli, činimo se povezaniji nego ikada, ali zapravo je suprotno.

"Što su nam omogućili da budemo u većoj vezi na daljinu, to smo u manjoj vezi na blizinu, tako da to je cela poenta i suština te dehumanizacije i da svako gleda kao svoja posla preko toga da gleda sva moguća tuđa posla, a recimo da ne kontaktira kuma ono dve nedelje, tako da eto odatle pa nadalje ide sve", kaže za UNU psiholog Željko Mašović.

Sve je više usamljenih i izolovanih pojedinaca, a članovi porodice ne posvećuju dovoljno pažnje jedni drugima. 
Preterana upotreba telefona i kompjutera stvara "epidemiju razdvajanja" koja utiče na porodični život i međuljudske odnose.

Novina u danskim školama: Srednjoškolci će moći da koriste veštačku inteligenciju tokom ispita

"Koja god da je platforma u pitanju, znači mi smo konstantno u nekoj komunikaciji i u onom trenutku kad je potreban mir, taj mir nalazimo u sopstvenom domu, ali vrlo često u tom domu nismo sami i potrebno je da imamo komunikaciju sa ukućanima. Tako da se vraćam opet na taj balans i da jako dobro promislimo kada radimo određene stvari, šta radimo, na koji način komuniciramo i da ne zapostavimo one do kojih nam je stalo", navodi za UNU sociolog Jelena Radović.

Socijalne interakcije, ali i veštine su se suštinski promenile sa razvojem savremenih tehnologija, pogotovo kod mladih ljudi. Zbog toga stručnjaci savetuju da decu od najranijeg perioda ne treba navikavati na telefone, već ih ohrabriti da razvijaju socijalne i emotivne veštine koje će im pomoći u toku života

Neurolog upozorava: Evo šta se dešava sa vašim mozgom kada stalno koristite mobilni telefon

"Moramo da naučimo šta je sredstvo, ne treba mi da budemo sredstvo, nego bi to sredstvo trebalo da nam omogući nešto. Primera radi, ako nam omogućava da kontaktiramo nekog, da vidimo možda dal možemo da se vidimo to bi bilo lepo", objašnjava Mašović.

Stručnjaci kažu da loše posledice možete umanjiti ako planski ograničite koliko ćete dnevno koristiti mobilni telefon, a koliko računar i tako ipak ne propustite dragocene trenutke svakodnevnog života.  Jedino ako pametno koristite modernu tehnologiju, ona će služiti vama, a ne vi njoj.

Izvor anksioznosti ili direktna linija ka svetu? UNA pita kako je mobilni telefon postao okidač za stres

Odluka je konačna: Uvedeno ograničenje od dva sata dnevno za korišćenje mobilnih telefona