Eksploatacija radnika: Da li radimo da bismo živeli ili da bi preživeli?

Oko 25 miliona ljudi u svetu žrtve su radne eksploatacije, pokazuju podaci Međunarodne organizacije rada. Ta vrsta zloupotrebe zaposlenih ne zaobilazi ni radnike u Srbiji, kako domaće, tako i one iz inostranstva.

Kapitalizam i borba za preživljavanjem doveli su do toga da su određeni vidovi eksploatacije  radnika normalizovani. Zato se postavlja pitanje da li zaposleni rade da bi živeli ili preživeli?

Danas nije redak slučaj da vam u osam uveče, kada ste kod kuće, zvoni telefon. Šef ima još jedno pitanje za vas, iako se vaša smena završila pre tri i po sata.

"Mi kažemo da smo nekad imali radno vreme i slobodno vreme. Sada, čak i kad ne radite prekovremeno, slobodno vreme više nije slobodno, vreme već za oporavak", kaže za UNU Srđan Atanasovski, iz pokreta Radnički glas.

Neki građani bi hteli da telefon poslodavca zazvoni jednog dana, dok se kod drugih čuje prikriveni bes u glasu. Potvrđuju da radnici danas nemaju pravo glasa, jer rade na određeno dugi niz godina i rade na privremenim poslovima.

Neko pristaje na takav tretman, a neko ne. Neko je svestan toga, neko nije. Ipak, situacija nije nimalo vesela, jer bi ljudi trebalo da budu svesni svog položaja, i u društvu i na radnom mestu. Jedan od naših sagovornika kaže da ima 58 godina i da niko neće da ga primi "zbog satrosti". Uvek mu kažu da im treba mlađi.

U anketi koju je sproveo Sindikat Sloga, više od 500 ispitanika je saglasano da je novac glavni faktor nezadovoljstva, kao i prekovremeni rad.

"Ljudi ne znaju, odnosno nisu upoznati sa time, da prekovremeni rad može da se uvede samo određenim zakonom u određenim slučajevima", objašnjava pravnica Sindikat "Sloga" Lidija Jovanović.

Mnogi na posao odlaze kao na robiju, dodaje Atanasovski, i ukoliko su donkele upozanti sa zakonom, imaju veliku prepreku da se na njega pozovu – strah.

"Imamo radnike koji nemaju odgovarajuću zaštitu na radu  – rukavice. Poslodavac objašnjava da im rukavice ne trebaju, a oni rade sa žicama. Imamo situacije koje su normalne i svakodnevne, ali imamo i situacije da se za određene profesije direktno smanjuje kvalitet života kroz hronične zdravstvene probleme, smanjuje se na kraju krajeva i životni vek ljudi", ističe Jovanović za UNU.

Iz pokreta Radnički glas tvrde da oni koji čitav radni vek provedu obavljajući teške poslove retko dočekaju duboku starost u penziji.

"Najveći broj ljudi ne zna kome treba da se obrati za zaštitu svojih prava. Ne znaju da imaju pravo na zaštitu od strane inspekcije rada, ne znaju za mehanizme zaštite koji su im predviđeni", objašnjava pravnica Sindikat "Sloga".

Poslodavci ne organizuju radni prostor da funkcioniše već da se ne raspadne, dodaju sagovornici.

"Ono što radnici moraju da shvate jeste da poslodavci nisu njihovu partneri i da su interesi nepomirljivi. Dakle, pre će se radnici u predškolskom, vaspitačice, brinuti za kvalitet vaspitanja dece nego što će se za to brinuti država", zaključuje Atanasovski.

Oglasi za posao postaju sve bizarniji, zaključuju sagovornici UNE. Podrazumevane stavke se navode kao beneficije, dok jedan radnik obavlja posao dvojice…