'Gubljenje duše' ili nešto drugo: Kako advokat brani onoga za koga zna da je počinio zločin

Smatra se da je svako nevin, dok se njegova krivica ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda. Ipak, kada čujemo vest da su članovi narko-klanova oslobođeni krivice, mi smo ti koji osuđujemo. Od sudija koji su ih oslobodili, pa sve do advokata koji su ih branili.

Da li je zaista za osudu kada advokat radi svoj posao – brani, pa čak i onog koji je zaista kriv?

"Zaklinjem se da ću dužnost advokata obavljati savesno, da ću se u svom radu pridržavati Ustava, zakona i drugih propisa, statuta advokatske komore i Kodeksa profesionalne etike advokata i da ću svojim postupcima i ponašanjem čuvati ugled advokature", tekst je advokatske zakletve iz Člana 9. Zakona o advokaturi.

Advokat brani čoveka, a ne delo.... Međutim, šta se dešava kada klijent dođe kod njega sa priznanjem da je počinio krivično delo?

"Ako nema dovoljno dokaza za to što ste vi meni priznali, to nema nikakav značaj za samo vođenje postupka. To može da ima značaj za mene – da li je meni lakše da branim nekog ili ne. Prosto, dužni ste da se izdignete iznad toga i da radite u interesu vas i vašeg klijenta", kaže za UNU advokat Jakša Peković.

Mnogi od nas su gledali film "Đavolji advokat". U njemu mladi, ambiciozni advokat, koji nikada nije izgubio slučaj, polako počinje da gubi dušu. Da li je takav slučaj i kod Jakše Pekovića?

"Ne, zasigurno ne! Daleko od toga da možete da izgubite dušu, ako postupate po tim nekim pravilima. Naprotiv! Duša vam je neophodna da biste dobro radili", isitiče Peković.

Kodeks kaže: "Čast, poštenje i moralna čvrstina odlike su profesionalnog rada advokata". Da li je to isključeno kada odlučite da branite nekoga za koga znate da je kriv?

"Nemoralno bi bilo da advokat učini nešto na štetu svog klijenta. To bi bilo nemoralno postupanje. A obaveza advokata je da i u tim najtežim slučajevima pruži adekvatnu odbranu", kaže advokat.

Peković je u karijeri dugoj 10 godina radio na različitim slučajevima, ali većina njih je bila je krivica.

"To bi vam bila situacija, koja se i desila svojevremeno u praksi, a sa kojom se lekari obično nose – da spasu život nekome ko je počinio možda i najteže krivično delo. Njihova obaveza je, bez obzira kakvo je njihovo privatno mišljenje, njihova obaveza je da njima spasu život", ističe sagovornik UNE.

Na kraju ove priče, sve se svodi na Zakon i Ustav, koji okrivljenom garantuju određena prava. Ta prava i advokat koji ih brani, jedino su što građaninu koji je počinio krivično delo, ili pak nije, preostaje.