Hjuman rajts voč: Srbija sporo procesuira ratne zločine, LGBT prava ugrožena

Procesuiranje ratnih zločina u Srbiji je i dalje sporo, a LGBT osobe još uvek nemaju sva prava, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju američke nevladine organizacije Hjuman rajts voč (HRW) za 2022. godinu, koji prati stanje ljudskih prava u oko 100 zemalja sveta.

HRW podseća da je u Beogradu održana evropska Parada ponosa, uz policijsku zaštitu, posle namere vlasti da je zabrani. Prema HRW, to kao i više prijavljenih incidenata, pokazuje nesigurnu situaciju za LGBT osobe. 

HRW tvrdi i da je procesuiranje ratnih zločina u Srbiji i dalje "sporo, neefikasno i ometano kašnjenjima". HRW navodi da je, od januara do avgusta, Tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji pokrenulo sedam novih istraga protiv osumnjičenih za ratne zločine, a da je u avgustu pred sudovima u Srbiji bilo 16 predmeta protiv 39 optuženih. 

Sloboda medija i saradnja sa NVO 

Američka organizacija smatra i da ima problema sa slobodom medija, odnosno da se novinari koji su kritični prema vlasti i dalje suočavaju s pretnjama i napadima, a da je odgvor države "neadekvatan". 

Američka NVO ocenjuje i da ima manjkavosti u sistemu azila, navodeći da tražioci azila nailaze na poteškoće sa procedurom. 

U svom izveštaju HRW podseća i na izveštaj Komisije EU o napretku Srbije iz oktobra u kome je navedeno da su neophodni dalji napori da se poboljša saradnja između civilnog društva i vlade. 

Navode i da je u izveštaju EK izražena potreba za jačanjem institucija za zaštitu ljudskih prava izdvajanjem dovoljnih sredstava i ljudskih resursa, kao i da "pretnje i nasilje" nad novinarima i dalje izazivaju zabrinutost. 

Podseća se i da je Evropski parlament u julu podržao buduće članstvo Srbije u EU, ali da je ukazao na ograničenja u slobodi medija. 

HRW o KiM 

U delu izveštaja koji se odnosi na Kosovo i Metohiju, HRW navodi da je u 2022. godini napredak na polju procesuiranja odgovornosti za zločine počinjene tokom ratnih sukoba bio spor.

Navodi se da su tenzije narasle nakon što su kosovske vlasti naredile da Srbi na severu ne smeju da uđu na KiM s ličnim kartama ili registarskim tablicama koje je izdala Srbija. HRW dodaje da su Srbi podigli barikade blizu administrativne linije u znak protesta, a kosovske vlasti su prelaze držale zatvorenim sve dok barikade nisu uklonjene. 

Takođe, podseća se da su pred međunarodnim Specijalizovanim većima za Kosovo sa sedištem u Hagu u toku su četiri suđenja za ratne zločine protiv osam bivših pripadnika terorističke OVK, uključujući bivšeg predsednika privremenih prištinskih institucija Hašima Tačija.  

U delu izveštaja o Kosovu ocenjuje se da su novinari i dalje bili suočeni s napadima, uznemiravanjem i pretnjama, uz slabu reakciju insitucija. 

HRW se bavio nasiljem nad ženama na Kosovu, a pomenut je slučaj silovanja 11-godišnje devojčice u Prištini kao i ubistva žena od strane njihovih muževa, a pominju se pretnje i napadi na pripadnike LGBT zajednice. 

Izveštaj se bavi i stanjem ljudskih prava u više zemalju Zapadnog Balkana i ocenjuje da ga karakteriše sporo procesuiranje ratnih zločina, slab odnos prema pravima manjina, žena i LGBT zajednice, kao i nedovoljne  slobode mediji.