"Ja sam umro, a on je živ, jer njegovo srce kuca u meni": Ovako je Goran uhvatio poslednji voz za život

Svako od nas može da bude i sa ove i sa one strane, a shvatićete to posle ove priče više nego posle bilo čega. Ovo je najveći ispit humanosti, najveći čin ljudskosti i nesumnjivo najteža životna borba - u kojoj je neko morao da umre da bi neko nastavio da živi.  

U svojoj pesmi koju je napisao baš onda kada računa da je bio kraj, ali i onog trenutka kada je kraj značio početak napisao je – "ti si izuzetak". I ako uzmemo u obzir da je bio 54. u redu, a da je preskočio 53 ljudi onda se to ni ne može tumačiti drugačije. Izbor pravi onaj odozgo. Bez obzira na proceduru, pravila i parametre.  

Hrabra ispovest Sandre koja živi sa HIV-om više od dve decenije: 'Mislila sam da budem narkomanka malo'

A to je ništa drugo nego život. Goran Filić živi sa tuđim srcem već pet godina, a njegovu priču zabeležila je naša Jasna Đurović u emisiji "To je život".  

Tog 21. marta 2019. godine, jedan otac i jedna majka doneli su najtežu, ali i najveću odluku. Od tada srce njihovog sina kuca u grudima Gorana Filića. Ovo je priča o dva paralelna života. O dvojici ljudi koji se nikada nisu sreli. Koje je spojio Urgentni centar i "San urgentne noći" u kom je prestao da važi napisan scenario. 

O jednom koji je zamalo umro i drugom koji je umro, ali čije je srce nastavilo da kuca u grudima prvog. Ovo je priča o televizijskom dokumentarcu u kom su statisti otišli kući, u kom smo imali prave aktere, u kom se ceo tim za transplantaciju igrom slučaja zadesio baš gde treba, o najbržoj odluci roditelja da potpišu saglasnost, o onome što piše samo život. Život koji Goran danas živi za obojicu.

"Sada mi na zemlji hodamo zajedno, živimo zajedno, zajedno se veselimo. Verujem u to", kaže Goran. 

Taj poziv za srce koje nema alternativu u prvi mah odlučio je da odbije, misleći da se ono dobija svakog meseca. Ženio mu se sin i nije mogao da zamisli da ne prisustvuje najvažnijem zivotnom događaju. Da ga porodica nije nagovorila, činjenica je danas ne bi bio ni na rezervnoj klupi. Drugu šansu ne bi dočekao. Tog dana kada je dobio najvažniji poziv u životu, shvatio je da predaja nije opcija, jer je njegovo srce bilo na minimumu. I tog dana čuveni navijač iz Beograda ispostaviće se navijao je i za njega.

Čudnu odluku odozgo da je neko morao da umre da bi on nastavio da živi teško objašnjava sebi, ali zna da je dobio jedan veliki zadatak. Svakog dana, bez izuzetka, moli se za čoveka koji mu je dao život.

"Ljudi mi čestitaju, jer sam preskočio 53 ljudi na listi. Bog mi je podario drugu šansu, trudim se da je iskoristim maksimalno. Rekao sam sebi - više niko neće uspeti da me iznervira, ustanem ujutru punim plućima i svet je moj. Nema preterane radosti unapred, gaziš oprezno kao po minskom polju, nema nekih istrčavanja iz života, poštuješ to što ti je Bog dao, što su lekari rekli, porodicu koja je dala srce svog sina, živim za sve te ljude oko sebe", objašnjava za UNU Goran. 

Kakav podvig srpskih lekara: U KC Vojvodine za manje od 24 časa izvršene četiri transplantacije

Situacija jeste bila teška, iz jednog punog zdravlja nije mogao da napravi ni korak, nije mogao da izgovori ni rečenicu, nije ni znao da ima ozbiljno oštećenje srca. Nebrojano puta je završio u bolnici i svaki put je moglo da bude kobno.

"Mnogi su mi rekli daj Bože da preživi, jako je bio loše. Iz njega su u jednom trenutku izvukli 60 litara vode, to je zaista bilo jezivo. On je jednog dana bio kao balon, išla mu je voda iz listova, sve su kapi vode bili. Jednog momenta je bio paralizovan, nosila sam ga na svojim leđima od kreveta do kupatila, a on nit mrtav nit živ", kaže nam njegova supruga Marina Filić.

Kada je zazvonio telefon i kada su iz Kliničkog centra Srbije saopštili da Gorana čeka srce u Beogradu, bio je 20 godina stariji od sadašnjeg sebe. 

"Sa 13 posto rada srca mogao sam da umrem bilo gde. Krenuli smo putem Kliničkog centra i tek onda su krenule misli šta sve može da se desi. Kada sam izašao iz kuće, okrenuo sam se prema kući, možda je vidim poslednji put. Pričali smo o muzici kad sam stigao, čime se bavim, čak nisam stigao ni da se prekrstim pre nego što sam legao na operacioni sto, zaspao sam u dubok san. Na brzinu poljubac sa suprugom pred anesteziju i to je to. Neopisiv je osećaj, jednostavno kad sam se probudio i kad sam shvatio da sam živ, ništa mi više nije bilo bitno", seća se Goran i dodaje: 

"Donor je imao moždanu smrt, bio je navijač Crvene zvezde, on nije mogao da se operiše, pukao je kapilar u mozgu i oni su morali da donesu odluku da ga isključe sa aparata. Šta bih mogao da mu kažem sad - zahvalio bih mu se od zemlje do neba".

Tog 21. marta 2019. godine splet čudnih okolnosti odredio je da Goran Filić i njegov donor zamene statiste u emisiji koja je ni manje ni više snimana baš o transplantaciji srca i njenom značaju. U istoj emsiji video je i poslednja dva otkucaja svog srca.  

"Mi smo u tom momentu snimali rekonstrukciju za serijal koji se u tom periodu emitovao na televiziji. U tom momentu je došao ceo kardiohiruški tim, jer smo mi napravili scenografiju i scenario kako bi isfingirali transplantaciju. I u nekom momentu javljaju - počinjemo transplantaciju i tad sam ja držala scenario u ruci kao šta sad da radim. Potpuno neočekivano, došlo je do toga da sam bacila papire - ovo mi više ne treba. U toj nekoj brzini smo zaboravili statistu na stolu i samo čujemo - izvinite jel ja sad smem da idem, ma smeš čoveče izlazi iz sale, a čovek leži na stolu", priseća se tog dana autorka emisije "San urgentne noći" Jovana Uhrin Kostić i dodaje: 

Ima li veće ljubavi: Nakon što su mu oba otkazala Dragiši je majka donirala bubreg

"Pozvali su nas u salu, videla sam nažalost i donora. Tako težak momenat. Kad uzimaju druge organe srce sve vreme radi, ali taj momenat kada se stave kleme i kada prestane da radi srce, to je kraj. Ne znam to da opišem, videla sam Gorana na stolu i to je slika koja mi je dugo vremena bila u glavi. Videla sam kako se u njemu rađa njegov novi život". 

"Ja sam umro, a on je živ, jer njegovo srce kuca u meni...otkud znam", kaže Goran. 

Ovako je izgledala borba za Goranov život. Čitav tim za transplantaciju na čelu na profesorom Svetozarom Putnikom učinio je i za Gorana kao i za svakog pacijenta apsolutno sve. Od tada je prošlo punih pet godina i to je za sve njih ogroman uspeh.

"Ponosan sam", kaže dr Putnik. 

Tragao za porodicom donora

Godinu i po dana od kako je dobio srce krenuo je u potragu za tim i čije je. Izabrao je da to bude pesmom i nastupima u kojima je delio svoju priču i uspeo je. Dobio je poruku od porodice mladića čije je srce dobio. 

"Kad tog trenutka nisam umro, to mi je bio najkritičniji trenutak i najradosniji. Uspeo sam da pronađem ljude koji su mi dali srce. Majka, kao i svaka majka, bila je znatiželjna da vidi gde je srce njenog sina i onda je tražila da se čujemo i vidimo. Pričao sam sa sestrom, majka je gledala iz prikrajka i tada smo se dogovorili da se vidimo za sedam dana. Kad smo ušli u dvorište, sestra je prva izašla iz kuće, ona se zatrčala kao da se znamo 100 godina. Kada smo se razdvojili, samo je rekla izvini mogu li da stavim ruku na tvoje grudi samo da pozdravim brata. Kad sam prešao prag, sama pomisao da je to srce pre godinu i po dana izašlo iz kuće, otišlo do bolnice i da se više nije vratilo, da ga ja sada vraćam kući, pomislio sam u sebi - anđele moj brate evo te opet u domu svome", priča nam Goran i nastavlja: 

"Molio sam ih da se zajedno negde pojavimo, ali se držim njihove želje i volje da ostanu anonimni, ali bih voleo da se u nekoj emisiji pojavimo da se zagrlimo. Što bi rekao jedan moj drugar on je živ njegovo srce kuca, ti si umro, tvoje je samo telo. Otkud znam lep bi bio osećaj, lepo je nama i ovako, ali bio bih mnogo zadovoljniji, a i njima bi bilo mnogo lakše da ne nose u sebi godinama tu tajnu".

Na događaju koji slavi pet godina zajedničkog života njihovog sina i Gorana, jedna žena je plakala posebno, verujemo da je to bila majka mladića čiji srce ponosno nosi Goran. Kad se dobije ta šansa za život opet, onda se život više ceni i vrednuje, a Goran je i bukvalno uhvatio poslednji voz. 

"Anđeo na zemlji"

Tačno pet godina posle transplantacije svetlost dana ugledala je knjiga o Goranovom zivotu “Anđeo na zemlji”. Sav prihod od prodaje ide za Jelenu Stojković koja čeka transplantaciju bubrega.

'Život kao priča': Humani čin Petra Ristića za porodicu Đalinac i njihovo lepše sutra

Milan živi sa erekcijama koje traju i po 28 sati: Masturbira minimum pet puta na dan i tako 40 godina