Kad se tiče svih nas: Da li je protestom zaista moguće nešto promeniti?

Građanska neposlušnost, bunt, neprihvatanje, bes i vapaj na ulicama. Samo u prethodnih godinu dana ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji blokiralo je nezadovoljstvo. Na ulicama su se prethodnih meseci branili psi, svež vazduh, priroda, žene, plate, radnici, reke i parkovi.... 

Aktivan građanin bio je i ostao stub demokratije. Građanski protesti, međutim, podstiču na pitanje – U čijim je rukama moć? 

Kulturolog Ratko Božović za emisiju UNA DAN govorio je upravo o značaju aktivizma i o tome nudi li ulica rešenje.

"Držim da demokratije i učešća građana nema ako je nema odozdo, dakle od samih građana, jer ako to sve dolazi odozgo to je onda demokratizacija. Neko je vodi, neko nam zavodi, a ovde očigledno mi hoćemo da se građani pitaju oko svoje sudbine oko svog statusa, oko svog položaja, oko svog prava, oko svega", kaže Božović.

Devedesetih godina ulice donosile su promene, a nakon duže pauze protesti su čini se sve češći. Iako se možda tiču svih, mnogi protesti su pokazali da to ipak nije slučaj. Počinjali su stihijski, a umirali vremenom, bez većih pomaka.

"Problem je u tome što su to fragmentarne realizacije nepristajanja koja ide od bojkota do neke građanske neposlušnosti. I onda imamo, na drugoj strani, da ne postoji solidarnost svih onih koji su u sličnoj situaciji zbog nekog drugog problema i neke neprihvatljive situacije", objašnjava on.

Mnoge okolnosti su izazivale eksploziju besa i neprihvatanja. Nereteko su najglasniji bili oni za tastaturom, ali uz odsustvo konkretnog aktivizma, što je mnogim protestima skraćivalo rok trajanja.

"Misaono ne pristajemo na tu formu koja je neprihvatljiva, ali ne učestvujemo neposredno. Ima tu malo lenjosti, ima tu malo onog što je istrošena snaga i što je verovanje da se ne može uticati na stvari koje se kreću tako kako se kreću", zaključuje profesor Božović.

Građani se bude, ali se izgleda nisu probudili, naglašava Božović. U njima je moć onda kada budu shvatili da se sve tiče svih, da je problem univerzalan i jedinstven, i da se samo tako može doći do rešenja i promena.