Kada je promenjena ideja o "pravom" putu u životu i šta je dovelo do toga

Nekada je, čini se, životni put bio jasan - škola, posao, brak, deca, penzija. Danas je situacija, ipak, dosta drugačija. 

Rezultati prošlogodišnjeg popisa pokazuju da skoro trećina građana naše zemlje nema decu, a da gotovo svaki treći muškarac i svaka četvrta žena u Srbiji nikada nisu izašli pred matičara. 

Potražili smo odgovor na pitanje zašto je to tako.

U poslednjih jedanaest godina smanjen je procenat osoba koje su u braku – sa 55 na 51 odsto, a zabeležen je porast onih koji nisu izašli pred matičara, sa 28 na 31 procenat. Skoro trećina građana Srbije nema nijedno dete. Razlog je najčešće - odlaganje i čekanje povoljnog trenutka.

"Iz razloga poslovnog okruženja, usklađivanje rada i roditeljstva, mi ćemo danas vrlo često da pričamo na temu šta se sve dešava sa jednom mladom ženom kada ode na porodiljsko, kroz koje sve faze prolazi i kako ona dolazi do nekog manjeg dohotka, kako zna da ostane i bez posla kada se završi bolovanje, imamo jako veliki broj, sve veći broj mama preduzetnica kojima je još komplikovanija priča kada se porode i odluče da ostvare to pravo na negu deteta", kaže Gordana Plemić ispred udruženja 'Roditelj'.

"Danas je to malo drugačije, što se kaže, današnje tridesete su nekadašnje dvadesete, četrdesete su tridesete, pa se tu ljudi malo i zanesu, što možda tu vreme stoji ali u polju reproduktivnog zdravlja i sposobnosti ono i te kako teče, te stoga to odlaganje često dovodi i do problema kada se odluči da porodicu imate", kaže sociolog Milica Vesković Anđelković.

Životni put više nije linearan, kao nekada. Iako nametnuti prioriteti stvaraju pritisak, stručnjaci kažu - ne morate ići redom.

"Sve zavisi od toga da li se nađete u pravo vreme na pravom mestu, da li imate posao, stan, ja potpuno ohrabrujem parove da imaju decu nezavisno od toga kakvog su imovinskog stanja, to će pre ili kasnije doći, da ne bismo imali statistiku koju sada imamo ne treba čekati taj životni tok koji je bio ustaljen", dodaje Vesković Anđelković.

Državne finansijske injekcije za podsticanje rađanja jesu značajne ali nikako dovoljne da bi se budući roditelji osećali spremno za ovaj važan korak.

"Nedostatak vrtića, kada pričamo o obrazovanju i školovanju sve su to neke stvari koje idu nekim redosledom, i nigde nemamo kako roditelji tu sistemsku podršku i oslonac da znamo da neke stvari idu po difoltu, bez da mi moramo za njih da se dodatno borimo i da nismo sigurni da li ćemo moći da se izborimo", dodaje Plemić.

Popis pokazuje da 18 odsto populacije ima jedno dete.

Nesigurno okruženje za odgajanje deteta, pristupačnost zdravstvenim ustanovama, iskustva u porodilištima - sve su to razlozi  zašto se roditelji odlučuju da na tom broju i ostanu.