Kako doživeti stotu: UNA je u Kniću pitala starinu Živka koji je recept za dug život

Životni vek u Srbiji bar 7 godina je kraći nego u Evropi, a 2021. bili smo pretposlednji kada je u pitanju trajanje života. I dok bi neki rekli da smo sami krivi, evo jedne pozitivne slike i dobrog primera. Ekipa Una dana otišla je u mesto gde ljudi neretko dočekaju i stotu.

Dakle, dobrodošli u zvanično jedno od tri mesta u Srbiji sa najdužim životnim vekom - Knić! Rame uz rame tu su i Bajina Bašta i Sevojno. Podaci Republičkog zavoda za statistku kažu tu život nije kratak kao fitilj, za razliku od Vojvodine gde je za poslednje tri godine koliko i traju istraživanja drastično smanjen. Šta je Knićane kvalifikovalo za top tri, pokušavamo najpre da saznamo na ulici.

Naši sagovornici uglavnom nemaju recept koji bi mogli da podele, ali pretpostavljaju da bi neki od razloga mogli da budu "čist vazduh, dobri ljudi i priroda"...

Na jednoj od radnji u samom centru Knića piše da imaju sve. Oni sigurno znaju i odgovor koji nas zanima.

"Jeste da imamo godina, ali nismo baš toliko stari da imamo pravi odgovor za to", kažu u prodavnici.

Neko objašnjenje mora da postoji. Zemlja, ljudi, zgrade, škola i saobraćaj - sve je isto kao i svuda. Da li je u pitanju disciplina ili postoji neka druga tajna. Odgovor na pitanje zašto se u Kniću živi najduže sigurno da imaju u kafani - otišli smo da proverimo.

Životni vek u Istočnoj Evropi najniži još od vremena SSSR-a, otkriven uzrok

Pitali smo da li ima nekog logičnog zaključka zašto se u Kniću živi najduže...

"U samom Kniću ja logičan zaključak koji mogu da izvedem je umerenost po svim pitanjima pa i po pitanju kafane i poroka, uglavnom, eto, božji dar je izgleda tu najpresudniji", kaže nam Dragan Petković, vlasnik kafane "Ko to tamo peva".

U duhu i naziva ove kafane, "propevaće" vlasnik, pa smo ga pitali ima li zaista onih koji dočekuju vek života.

"Znam jednog, vodim vas kod njega", kaže Dragan.

Zbog ovih grešaka život prolazi pored vas – 10 brutalnih životnih istina

Put pod noge. Nije nam bilo teško, jer ako i postoji taj čovek sigurno može i da objasni statistiku. 

Međutim, susret nas je zbunio, jer čovek ne deluje kao da ima onoliko godina koliko nam je rečeno. Pošto je pokazao da još može da radi čučnjeve, žali nam se da je "mogao i deset čučnjeva da uradi ranije, ali sada ne" i predstavlja se:

"Ja sam Živko Vučićević, rođen sam u Čestinu, od oca Krste i majke Darinke 1924. godine, 15. marta".

Da je to zaista i istina potvrđuje nam ličnom kartom. Lepo piše - za nešto malo više od mesec dana proslaviće vek.

"Pitaju me kako si uspeo ima li recept - nema recept. Jedem sve. Ali su godine učinile da više nisam hitar, nego sam trapav. Ipak se krećem, izbegavam krevet, spavam pet, šest sati... Nikada nisam odgovarao ni u policiji, ni u sudu. Niti me je ko tužio, niti sam koga tužio. Sto godina lepo zvuči, ali je teško".

Živ ti nama bio Živko, ali čisto da znaš nisi usamljen. Ovo i zaista jeste mesto u Srbiji gde se glat dočeka vek, i to najverovatnije samo zbog božjeg dara. Dokaz smo našli na groblju, gde ima još spomenika sa godinom rođenja iz 20-ih godina prošlog veka, a godine smrti još - nema.