Koliko je koristi donela reforma gimnazija: Direktori škola traže izmenu nastavnog plana

Više štete nego koristi - tako bi se ukratko mogla sumirati reforma gimnazija prema kojoj su učenici dobili rekordnih 18 predmeta po godini.  To neminovno dovodi do preopterećenja učenika.

Učenici preopterećni, nastavni program preobiman

Trpi i nastavni plan i program jer smanjenje fonda časova za pojedine predmete nije praćeno skraćivanjem nastavnog plana i programa. Iako su gimnzijalci poznati kao najbolji đaci, visoke ocene nisu potkrepljene odgovarjućim znanjem, pošto se radi o čistoj reprodukciji gradiva. Zbog toga će Društvo direktora škola Srbije uputiti predlog Ministarstvu prosvete da se izmene nastavni planovi i programi.

Prema rečima Ivana Ružičića, predsednika Upravnog odbora Društva direktora škole Srbije, broj časova iz likovnog, muzičkog, stranog jezika, fizike, hemije, filozofije smanjen je za četvrtinu, a nastavni program je ostao isti. Za fond od dva časa sedmično, što je 74 časa godišnje, svaki učenik ima 18,5 časova manje, odnosno ukupno 55,5 časova da savlada gradivo predviđeno za 74 časa, prenose Novosti.

"Sa ovakvim 'reformama' možemo samo očekivati veoma loše rezultate na državnoj maturi",  navodi Ružičić.

U proseku 6,6 časova dnevno

"Učenici u proseku imaju 6,6 časova dnevno. U ovakvim uslovima nemoguće je organizovati čas odeljenjskog starešine, dodatnu ili dopunsku nastavu, sekcije, pripreme za opštu maturu. Usled velikog opterećenja, đaci sve više uče samo za ocenu, a ne za znanje, što ima za posledicu da im je uspeh visok, ali da to nije praćeno pravim znanjem. Treba postaviti pitanje da li veća opterećenost učenika doprinosi njihovom većem i boljem znanju", kaže Ružičić.

Najbolji obrazovni sistem na PISA testiranju (Finska) ima princip "manje je više", a naš princip je "više je manje", što će dovesti do demotivacije učenika i nastavnika i uništiti dve najbolje karike našeg prosvetnog sistema, upozorava naš sagovornik.

Ružičić navodi da je predlog DDŠS da se postupno najpre smanji broj izbornih predmeta sa dva na jedan, kao i fond tih časova u trećem i četrtom razredu, takođe, sa dva na jedan.

"Paralelno s tim, treba uraditi izmene postojećih nastavnih programa fizike, hemije, biologije, geografije, filozofije, sociologije, tako da učenici u okviru ovih predmeta imaju blok od, na primer, 10 časova, koji će obraditi na način kako to predviđa projektna nastava i ta ocena bi bila jedna od iz tog predmeta", kaže Ružičić.

"Ovakav vid projektne nastave bio bi prava mala reforma. Ispunio bi svoju svrhu, bez svih negativnih posledica koje su stvorene ovakvom ishitrenom i nakaradnom "reformom", koja menja stvari tako što ih razara, a ne da ih fino popravlja i doprinosi istinskom kvalitetu gimnazijskog obrazovanja", dodaje.