Koliko mladi (ne) znaju o NATO agresiji 1999: UNA je odgovor potražila na izložbi "Srbija pamti"

Šta mladi znaju o NATO agresiji na našu zemlju? UNA je proveravala koliko im je to bliska tema i kako percipiraju taj događaj.

Kao neko ko nije doživeo NATO agresiju jer je rođen 2002. godine, naš mladi novinar Aleksa Vidojević kaže da je slušao samo priče vezane za nju. Zbog toga je odlučio da poseti Vojni muzej i izložbu "Srbija pamti", kako bi više saznao o tom strašnom događaju.

"Mlađi ljudi uglavnom imaju neke informacije, znaju da je bilo bombardovanje. To se i zove kolokvijalno NATO bombardovanje. Međutim to je mnogo kompleksnija stvar od samog bombardovanja, koja jeste bila medijski najpokrivenija, ali postoji i ta kopnena komponenta NATO agresije na SRJ o kojoj se relativno malo zna. Tako da naši građani kad dođu mogu da vide i jednu i drugu varijantu i jednu komplentu priču o tom periodu 1999. godine", rekao je Vuk Obradović, Viši kustos Vojnog muzeja.

I bio je u pravu, po priznanju našeg novinara, jer mu je uvek prva asocijacija isključivo napad iz vazduha. Košarska bitka potpuno se marginalizuje, a za bitku na Paštriku, kao i za napore i uspešnu odbranu naše vojske, nije ni čuo.

Rane smo zalečili, ali dušu nismo: Navršeno 25 godina od početka NATO agresije na SRJ

"Imamo dosta ljudi koji svoje uspomene u tom materijalnom smislu poklanjaju muzeju, jer muzej je sigurno mesto za čuvanje tih predmeta i uspomena. Sve što se pokloni Vojnom muzeju to ostaje u našim zbirkama do kraja vremena, da ne kažem zauvek", zaključio je Vuk Obradović.

Pored delova aviona, raketa, bombi, oružja, municije sa osiromašenim uranijumom i raznih drugih eksponata, najveći utisak na našeg novinara su ostavile fotografije vojnika iz tog perioda. Njihovi izrazi lica koji govore više od hiljadu reči kao i njihovi pusti pogledi u prazno. Kako Aleksa kaže, srećan je što sve to nije doživeo, tužan je zbog onih koji pamte, ali svakako ne želi da se bilo kome to više ne desi.

Kako su nas radio-amateri čuvali od NATO agresora: Više od 2.000 heroja dežuralo 24 sata svakog dana