Krindž, rizz, nzm: UNA je proveravala kojim to jezikom govore mladi u Srbiji

"Piši kao što govoriš" izgleda više ne važi. Srpski jezik i mladi su u svakodnevnoj svađi. Iznova traže načine da sve bude što kraće, pa tako cele reči zamene skraćenicama, rečenice gifovima, mimovima i stikerima. Mesec je srpskog jezika, a mi pitamo kako ovo skrnavljenje jezika sprečiti?

"Džen Zi" generaciju, skoro da više uopšte i da ne razumemo. Koliko su uticajni, govori to da su njihove reči već ušle u Oksford rečnik. U srpski još nisu, ali ipak na njega imaju veliki uticaj.  

"Žargon je ušao u pisano izražavanje zato što, za razliku od ranijih generacija koje nisu toliko komunicirale pisanim putem, oni komuniciraju u pisanom obliku zapravo stalno sada", kaže profesor srpskog jezika Milan Šipovac i dodaje:

"Mladi se svakodnevno dopisuju, a suština komunikacije na internetu, na društvenim mrežama i preko SMS-a je da sve bude što kraće. Zato ih starije generacije sve manje razumeju".

Neke reči se uopšte ne prevode. Zašto nije neprijatno, nego je krindž? Zašto neko nije harizmatičan, nego je rizz?

"Pravi sinonimi su vrlo retki i ako deluje da je neka reč možda pravi sinonim, ona to često nije, nego ima neko sprecifičnije značenje. Pa u tom smislu možda postoji opravdanost njene upotrebe. Pogotovo kada govorimo o digitalnom svetu i uopšte o savremenom iskustvu življenja, javljaju se prosto pojmovi za koje mi nemamo reči. I onda je najlakši mehanizam da se one usvoje iz jezika gde su one već etablirane i funkcionišu," ističe za UNU profesor Šipovac.

Nastava na srpskom jeziku odvija se u 15 država sveta

Deca češće napišu skraćenicu nzm, nego što ponove kada se "ne" piše odvojeno od glagola. Vremenom im sve pređe u naviku, a ovakvoj navici se, kažu stručnjaci, mora stati na put.

"Suštinski važna inicijativa jeste inicijativa za povećanjem broja časova srpskog jezika. Dakle, mi nemamo vremena da se posvetimo svim gorućim pitanjima koja postoje, a njih je mnogo. Nama je apsolutno neophodno povećanje brojeva časova srpskog upravo da bismo mogli da se bavimo ovim pitanjem, ali i čitavim nizom drugih pitanja koji su u stvari važni za našu omladinu što će reći i za naše društvo,"poručuje profesor Šipovac.

Kako ističe, da bi neko mogao da se izražava u pisanom obliku, on mora da ima bar neke čitalačke navike. Omladini je teško jer se veliki novac u digitalnom svetu ulaže kako bi ih upravo od toga odvratili. Zato ih on i ne krivi. 

Jedanaest srpskih reči koje ne mogu da se prevedu na druge jezike