Ljubici sin umro od raka, ali je ostavio semene ćelije – da bi bila baka: Spas i pravdu traži na sudu

Ljubica Gavrilov Građin pre dve godine posle duže bolesti izgubila je svog jedinog sina Marinka, koji je bitku protiv Hočkinovog limfoma izgubio u 27. godini.

Marinko je ipak, kada je saznao za bolest, gledao dalje u budućnost. Posle saznanja da se nešto događa sa njegovim zdravstvenim stanjem, doneo je odluku da sačuva svoj reproduktivni materijal, da bi, u slučaju da se njemu nešto dogodi, njegova majka ipak mogla da ima njegovo potomstvo.

Doneta revolucionarna presuda u Srbiji: Ani će biti vraćeni zamrznuti embrioni pokojnog supruga

Po njegovoj želji, Ljubici su zaveštanjem ostavljene reproduktivne ćelije preminulog sina i mogućnost da njima raspolaže. I premda je jedan sud odobrio Ljubičino nasleđe, odluka drugog može dovesti do uništenja reproduktivnog materijala. Tu počinje njena borba.

“Marinko je bio dete, kasnije mladić plemenitog srca. Bio je duhovit i druželjubiv i mogu reći da je bio omiljen među drugovima i drugaricama, a ono što ja volim da istaknem i na šta sam ponosna, to je da je bio pravičan. I da ga je nepravda povređivala. Studirao je na Rudarsko-geološkom fakultetu i zanimao se za različite sfere života, sve ga je interesovalo. Znam da je o svojoj bolesti znao sve do detalja. Iščitao je sve o toj bolesti, tako da mene nije iznenadila njegova ideja i njegova volja i želja da ostavi svoje reproduktivne ćelije“, ispričala Ljubica Gavrilov Građin u emisiji „Popodne“ na UNA televiziji.  

Njen sin Marinko je iza sebe ostavio nešto što zasigurno može da nadživi sama sećanja.

“On je ostavio nešto što bi moglo da nadživi sama sećanja, ali da kažem, ostavio je i nešto što bi unelo i malo svetlosti u moj dom, u dom moje šire porodice, jer naša porodica je usmerena jedno na drugo. Za Marinkom je ostala jedna neopisiva bol, kod mene kao majke, kod moje sestre, kod sestričine, sestrića. To bi moglo uneti neku svetlost, da se malo ta bol prevaziđe“, ističe ona i dodaje:

„Već od samog saznanja da se sa njim nešto dešava, kada još nije imao pravu dijagnozu, on mi je rekao da bi voleo da ostavi te reproduktivne ćelije, tačnije mi je rekao da on želi da nešto ostane iza njega, kako ja ne bih ostala sama, pošto smo nas dvoje živeli sami. To je bila njegova želja.“

Marinko je na ostavljanje reproduktivnog materijala iza sebe imao zakonsko pravo.

„Ni u jednom trenutku nismo mislili da se Marinko neće izlečiti, da će se sve ovako završiti. Borba za njegovo zdravlje je počela od januara 2018. godine, iako nije imao tada pravu dijagnozu. Bio je jak, bili smo ubeđeni da će se izlečiti, ali nije imao sreće. Napravio je pismeno zaveštanje da ja mogu da raspolažem tim materijalom, to je bilo 2022. godine, preneo je na mene sve prava i obaveze u tom postupku koje je on potpisao ranije za čuvanje tih ćelija“, objašnjava Gavrilov Građin i dodaje:

„On nije bio pravnik, ali informisao se, te je posebno u tom pismenom zaveštanju napisao da se taj materijal mora koristiti u sopstvene potrebe, a ne donorski. Ovlastio me je i da ja mogu da tražim i premeštaj tih ćelija, o svemu je vodio računa. Dobila sam od suda rešenje o nasleđivanju, na mene su preneta ta prava i obaveze iz pisanog pristanka u postupku čuvanja reproduktivnih ćelija, koje je pravosnažno.“

Oboleli od malignih bolesti mogu da zamrznu reproduktivni materijal o trošku RFZO

Nakon svega toga, Ljubica Gavrilov Građin obratila se Kliničkom centru Srbije kako bi se raspitala na koji način bi mogla da nastavi da čuva taj materijal i koliko bi je to koštalo, a odgovor koji je dobila nimalo nije očekivala. Jedna od zaposlenih joj je saopštila da će se te ćelije uništiti i da ona nema prava na njih, a od tog trenutka traje njena pravna  borba za reproduktivnim materijalom sina Marinka.

„Zakonom to nije regulisano, ne piše šta se dešava nakon smrti osobe čije su to ćelije, nigde nisam pročitala da se te ćelije uništavaju, ni u zakonu ni u odredbama o biogenetskom materijalu. Nadam se da će drugostepena presuda biti u moju korist“, ističe Marinkova majka.

Ljubica Gavrilov Građin na sudu traži da joj se reproduktivni materijal da na raspolaganje radi premeštaja ćelija u drugi centar, kako ne bi bile uništene. Dok je jedan sud presudio u njenu korist, drugi je rekao da je ovaj slučaj ništavan i da semene ćelije nisu imovinsko pravo, prenosive prirode, već lično i neprenosivo. 

Žalba je uložena, a Ljubica Gavrilov Građin dane provodi iščekujući novu presudu i nada se razrešenja ove situacije u njenu korist.

Iako sada ne razmišlja o unucima, već samo o čuvanju semenih ćelija, jer to po zakonskim propisima u Srbiji nije moguće koristiti u te svrhe, nada se da će jednog dana propisi biti promenjeni, te će možda tada dobiti i unuče koje će ljubiti kao da je njen Marinko tu.

Škodrić: Do sada 59 trudnoća nastalih putem VTO od uvezenog reproduktivnog materijala