Maloletnički brakovi u Srbiji: Podaci zabrinjavajući, rešenja niko ne primenjuje

Slučaj dvanaestogodišnje devojčice u Nišu koja je prisilno udata, a koju su roditelji ubrzo posle toga vratili kući, pokrenuo je ponovo temu maloletničkih brakova.

Podaci iz prethodne godine pokazuju zabrinjavajući rast od 17 odsto u odnosu na 2020. i 2021. godinu, zbog čega sociolozi naglašavaju da je neophodna izmena Porodičnog zakona. U 2022. godini 143 dece ušlo je u bračnu zajednicu sa 16 i 17 godina, dok je 60 dece bilo mlađe od 15 godina.

"Član maloletničkog braka koji postoji u Porodičnom zakonu treba u potpunosti ukinuti, što smo mi na neki način i koncipirali u okviru Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja još pre desetak godina, ali, na neki način, sporije idemo u inpelementaciju. Koliko sam čuo, sada su u toku izmene i dopune Porodičnog zakona na dnevnom redu", kaže za UNU specijalista za socijalno pravo Dragan Vulević.

"Sklapanje braka adolescenata, ili sa njima, predstavlja jedno prevremeno okončanje detinjstva i nametanje odraslosti pre nego što su fizički i psihički emocionalno pripremljeni za tako nešto. Devojkama, nevestama, ukoliko se mogu tako nazvati, ukidaju se obrazovne šanse, ograničavaju se ekonomski potencijali, mogućnost rada, ugrožava im se zdravlje usled rane seksualne aktivnosti i porađaja", ističe profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, romolog i sociolog manjinskih identiteta Dragan Todorović.

Porodični zakon navodi da brak ne može da sklopi niko ko nije napunio 18 godina, ali sud iz opravdanih razloga to može da dozvoli maloletniku od 16 godina koje je dostiglo telesnu i duševnu zrelost.

"Nikada neću zaboraviti jedan drastičan slučaj koji je bio međunarodnog karaktera. Radi se o jednoj našoj devojčici koja je bila prodata od strane svojih roditelja jednoj švedskoj porodici, koje je imalo odrđene smetnje u razvoju. Mi smo uspeli da je spasimo, da je rehabilitujemo i da je vratimo", priseća se Vulević.

Osim izmene zakona, šta je to što bi država mogla da uradi kako bi se ovakva praksa zauvek prekinula?

"Da utiču na završavanje srednjih škola, angažovanje na sigurnim poslovima, dobijanje tih sigurnih poslova sa redovnim platama, bolje stambene uslove, dostupne vrtići za decu. Pravo da budu birani i da biraju, da učestvuju u političkom životu", objašnjava Todorović.

One koje prisiljavaju na maloletnički brak ili oni koji su posmatrači toga u okruženju, najbolje bi bilo da potraže pomoć.

"Uvek mogu da se obrate Centru za socijalni rad, mogu da se obrate raznim savetovalištima i funkcionišu u okviru raznih sistema, da li je to psihopedagoška grupa, škola, razvojno savetovalište, za brak i porodicu, na kraju krajeva policija", zaključuje Vulević.

Na žalost, o ovim temama se govori samo onda kada se desi slučaj kao što je u Nišu. Tu su odlične ideje i saveti kako bi se mogla poboljšati situacija kada su maloletnički brakovi u pitanju, ali rast broja ostvarenih govori da ih niko ne primenjuje.