Mladi srpski naučnik pronašao rešenje za najveći problem pčelara širom sveta

Osamnaestogodišnjak iz Beograda na pragu je dugoročnog rešenja jednog od najvećih problema u pčelarstvu.

Varoa je jedna od najvećih pošasti u svetu pčelarstva. U pitanju je krpelj koji napada jedinke znatno im skraćujući život – sa 40 na svega nekoliko dana.

Rešenja postoje međutim nisu sasvim efikasna kao ni ekološka. Ipak, zahvaljujući patentu mladog Nikole Teomirovića, mukama pčelara nazire se kraj.

"Implementacija mravlje kiseline bila je vrlo komplikovana. Naš uređaj ima za cilj da, kada se postavi u košnicu i pčela ga napuni kiselinom, nema više potrebe za dolaskom. Dosadašnja implementacija mravlje kiseline zahtevala je da na svaka 2 - 3 dana pčelar dolazi, otvara košnicu, remeti pčelinju zajednicu. Ovako kada se napuni uređaj i pusti u košnicu, on sam uz pomoć posebnih senzora određuje najpovoljniji trenutak, tada pušta mravlju kiselinu i tako postižemo visoku efikasnost", kaže mladi pčelar naučnik za UNU.

U razvoju ovog uređaja pomaže i njegov školski drug iz klupe Miodrag Milanović, koji objašnjava šta njihov patent razlikuje od onih viđenih do sada.

"Izdvaja se po tome što je pre svega ekološki tretman. Do sada su bili poznati razni neekološki tretmani koji uništavaju varou, ali nakon toga postoji zabrana od 6 meseci na korišćenje pčelinjih proizvoda. Sa našim proizvodom, ako ispunjavaju ostale uslove za ekološku proizvodnju meda, oni mogu dobiti organski med. Ne ostavlja nikakve rezidue, nema kredence, priznat je u Evropskoj uniji kao ekološko sredstvo", kaže Miodrag Milanović.

Njihov rad prati budno oko doktora Miće Mladenovića, penzionisanog profesora pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu.

"Za 40 godina bavljenja pčelarstvom i preko 7.500 ispitanih studenata, nisam naišao na ovako veliki entuzijazam mladih ljudi. Posebno me je obradovala njihova želja da sa mnom sarađuju. Sada smo napravili jednu finu ekipu koja je udahnula sebe što se tiče struke, a meni dali šansu da kontrolišem metode koje oni primenjuju. Oni su moja inspiracija i – verujte mi, sa njima se i ja osećam nekako mlađim, efikasnim, upotrebljivim, kao da nisam u penziji", ističe profesor u penziji.

Za patentom Nikole i njegove ekipe već postoji interesovanje iz Evropske unije. U fazi su završna testiranja i po rečima mladog naučnika, pčelari u zemlji, regionu ali i svetu moći će da ga koriste već sledeće godine.