Mogući odgovor na nasilje: Da li je status službenog lica spas za javne profesije?

Tri muškarca uhapšena su zbog sumnje da su pesnicama i bejzbol palicama sinoć u centru Beograda napali ekipu Hitne pomoći. Pošto takvi napadi nisu retkost, zaposlenih u toj službi zatražili su ponovo status službenog lica.

Sličan zahtev godinama traže i vozači gradskog prevoznika, novinari, kao i radnici Elektroprivrede Srbije. Pitali smo šta status službenog lica predstavlja i da li bi država trebalo da im izađe u susret.

Zaposleni u Hitnoj pomoći u subotu su održali protest zbog napada na svoje kolege. Mladići su nasrnuli na lekare jer nisu bili zadovoljni postavljenom dijagnozom.

"Nadam se da se neće naknadno pokazati što na prvoj obradi nije bilo vidljivo. To su samo fizičke povrede, postoji ono sa čime sada čovek mora da se nosi posle ovakvog napada. Traži se smisao u tome da nekom pružite pomoć, a neko vas napadne bez ikakvog razloga, što ostavlja mučan utisak. Apelujem da se takve stavari ne dešavaju. Tu smo da bismo pomagali. Ne vidim smisao i razlog da se tako postupa", izjavio je dežurni lekar Hitne pomoći Željko Baćević.

Ovo nije prvi put da su lekari na nišanu, što je rezultiralo zahtevom da dobiju status službenog lica.

Osim policajaca, u grupu profesija na koje se ta kategorija odnosi spadaju i sudije, javni tužioci, vojna lica, javni beležnici, izvršitelji. Međutim, poslednjih godina se spisak delatnosti koje traže ovaj status sve više povećava.

"Vozači GSP-a su često na meti napada i oni su opravdano tražili da se njima dodeli staus službenih lica. Međutim, tada bi imali i mnogo veću ogovornost. Sada se nesavestan rad tretira kao disciplinkski prekšraj, a ovako svaki njihov nesavestan rad bi se tretirao kao krivično delo", objašnjava za UNU advokat Milovan Roljić.

Osim vozača, novinara i lekara, status službenih lica tražili su i prosvetni radnici i zaposleni u EPS-u, koji rade na isključenjima struje. U Forumu beogradskih gimnazija, ipak, misle da je ovakav status pre teret nego zaštita.

"Ne mislimo da bi se nešto bitno promenilo. Mi radimo sa školkskom decom i svakako, pre svega kada je reč o tom uzrastu, tu treba raditi na vaspitanju i pre svega od strane roditelja, koji prvi treba da vaspitaju svoju decu. Sama činjenica i teret koji nosi taj status mogao bi predstavljati jedno poveće breme za rad nastavnika, a sa druge strane ne mislimo da bi se time u školi nešto bitno promenilo", ističe Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

Realnije je, kaže advokat, da se uvede posebno krivično delo za delanje prema ugroženim kategorijama nego dodeliti im ovaj status.

"Prilikom napada na advokate mi smo protestvovali i uspeli smo da se u Krivični zakonik ubaci krivično delo 'napad na advokate', tako da bi to možda bilo jedno od rešenja", smatra Roljić.

Kaznena politika je mnogo stroža kada je napad usmeren na službeno lice. Ipak, upućeni tvrde da ni to ne bi promenilo nesavesno ponašanje pojadinaca i da su svakako potrebne suštinske i dublje promene u samom društvu.