"Moja unuka će se zvati Kruna": Ljubica posle smrti sina vodila tešku bitku da postane baka

Nakon dvogodišnje sudske borbe Ljubica Gavrilov Građen, majka Marinka, koji je preminuo u 27. godini života od Hočkinovog limfoma - dobila je presudu i pobedila. Njen sin je od samog saznanja bolesti doneo odluku da se sačuva reproduktivni materijal, kako bi, u slučaju da se njemu nešto dogodi, njegova majka ipak mogla da ima potomstvo, unuče.

Ljubici sin umro od raka, ali je ostavio semene ćelije – da bi bila baka: Spas i pravdu traži na sudu

Nakon što je sin preminuo, ona je dobila odgovor da će ćelije njegovog sina biti uništene. Zahvaljujući njenoj hrabrosti i upornosti, Ljubica je pobedila, kako kaže, ne samo za sebe i svog sina, nego i za druge.

Prema želji sina Marinka, Ljubici je ostala poslednja želja uz njegove reproduktivne ćelije. Dok je jedan sud odobrio Ljubičino nasleđe, bolnica je smatrala da treba ćelije da se unište. Svedok majčinske borbe je i emisija "To je život".

„Verujte mi ja sam željna da zagrlim Marinka, ja više ne smem da gledam njegove slike, ja bih kroz ovu borbu mogla da dobijem neki novi život. Kroz taj život mogla bih ponovo da zagrlim Marinka, da čujem njegov glas, pokret, da vidim njegove oči, jer verujte mi jako je teško kad izgubite dete“, rekla je Ljubica.

Borba jedne majke da postane baka, da lik njenog sina, možda zaživi kroz neki drugi život - sada je okončana i to zahvaljujući sudu.

„Mislim da ste upućeni već u vezi mog slučaja, a sada je jedna nova vest da sam primila presudu, po žalbi koju sam izjavila na pravostepenu odluku suda, presudu Višeg suda iz Beograda, primila sam ovih dana i istom presudom je usvojen moj zahtev tužbenim putem. Pravostepena presuda je preinačena tako što je obavezan Klinički centar Srbije da mi stavi na raspolaganje, da mi preda reproduktivne ćelije mog pokojnog sina“, rekla je za UNU Ljubica Gavrilov Građen.

Oboleli od malignih bolesti imaće pravo da zamrznu reproduktivni materijal

Reproduktivni materijal, odnosno ćelije njenog sina, sada mogu bez problema da se prenesu u neku drugu nadležnu zdravstvenu ustanovu na čuvanje do nekih većih ostvarenja.

„Da bi se ispoštovala Marinkova poslednja volja i Marinkova želja, jer ja da tu borbu nisam vodila ja bih se nekako osećala da sam izneverila moje dete, tako da mogu reći da je ova presuda rezultat zajedničke borbe mene i pokojnog Marinka“.

Kako objašnjava u zakonu nije regulisano šta se dešava sa reproduktivnim materijalom lica koja su u međuvremenu preminula. Zbog njenog slučaja, ali i zbog mnogih drugih, ona se nada da će ta oblast regulisati. I ne samo to, tu je i druga nada koja tek tinja.

„Moja unuka će se zvati Kruna“, optimistično je podelila Ljubica, i baš onako kako se i lavovski borila da se sačuvaju ćelije i reproduktivni materijal njenog sina, tako će se i boriti u budućnosti da se njegov poslednji amanet ispuni.

Škodrić: Do sada 59 trudnoća nastalih putem VTO od uvezenog reproduktivnog materijala