U Batajnici obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji - Vučić: Nisu nas pobedili

Na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici obeležen je Dan sećanja na stradale u NATO agresiji 1999. godine, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Državno-komemorativni skup počeo je u 19.55 sati parastosom koji je sužio patrijarh srpski Porfirije sa sveštenstvom, u vreme kada su se i sirene za vazdušnu opasnost oglasile pre 26 godina, а nakon čega su prvi projektili pogodili zgradu Centra veze u prokupačkoj kasarni. 

Obeležavanju Dana sećanja prisustvovali su predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, premijer Miloš Vučević i ministri Vlade Srbije, u tehničkom mandatu predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, bovši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predstavnici Vojske Srbije i policije, verskih zajednica, kao i veliki broj građana.

Polaganjem venaca na spomenik Večna vatra obeležen Dan sećanja na žrtve bombardovanja

Sećanje ne bledi: Na Trgu Braće Milić u Kosovskoj Mitrovici odata počast žrtvama NATO agresije

Vučić: Nisu nas pobedili, predsednik sam slobodne zemlje koja sama donosi odluke

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici, da nas pre 26 godina nisu pobedili, jer nismo pognuli glavu i da je danas predsednik slobodne zemlje koja sama donosi svoje odluke i kojom upravlja narod.

"Danas, 26 godina posle NATO agresije, i kao Srbin i kao predsednik Srbije, imam samo jedan osećaj, neograničeni ponos. Naravno, tuga i žalost zbog stradalih, zbog svega kroz šta smo prošli, uvek su tu, ali bez obzira na sve što smo izgubili - nisu nas pobedili, zato što su nas napale sile njih 19, koji imaju 67 puta više stanovništva od nas i 228 puta veću teritoriju od nas. I bile su tada 518 puta bogatije od nas", rekao je Vučić u prisustvu patrijarha srpskog Porfirija i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Naglasio je da opet nismo pognuli glavu i nismo pali da više nikada ne ustanemo.

"Od Termopila u čitavoj istoriji nije se dogodilo da se toliko malo njih suprotstavi takvoj i tolikoj sili. A Termopili nisu bili poraz, već veličanstvena pobeda. Bili su čin junaštva, nepokorenosti, hrabrosti i onog dostojanstva koje mogu da imaju samo slobodni ljudi, slobodni narodi. I danas sam predsednik zemlje koja je slobodna, zemlje koja sama donosi svoje odluke, koja je suverena i nezavisna, zemlje koja ima svoje dostojanstvo i koja može da kaže da njome niko drugi ne upravlja, već da njom upravlja narod", rekao je Vučić.

Istakao je da zato sve što se dešavalo 1999. godine za nas nije poraz, iako smo pretrpeli teške gubitke i dodao da mi nemamo čega da se stidimo.

Dodik: Srpski narod i dalje boli nepravda koja mu je pričinjena NATO bombardovanjem

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je večeras u Beogradu na obeležavanju Dana sećanja na žrtve NATO agresije 1999. godine da srpski narod i dalje boli nepravda koja mu je pričinjena i činjenica da za to niko nije odgovarao, ističući da je to jedan od onih dana koji nikada neće biti zaboravljen i prestati da boli.

Dodik je poručio da je od ključnog značaja da Srbija danas povrati snagu, naglasivši da zato predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne sme odustati.  

"Zato Aleksandar Vučić ne sme odustati. On je jedini koji može da vrati ponovo snagu Srbiji.  Može, jer to i mi očekujemo iz Republike Srpske. Koji želimo da vidimo njenu snagu, jer znamo da bez snaže Srbije, Srbi su izloženi. Jednako onako kao pod NATO bombama, sada nekim drugim", rekao je Dodik.

Godišnjica NATO bombardovanja je, ističe, jedan od onih dana koji nikada neće biti zaboravljen i prestati da boli.

"Ovo je jedan od onih dana koji, nekako, što više prolaze godine, one sve više bole. Bole zato što je to bila nepravda i zato što za sve one ubijene u bombardovanju niko nikada nije odgovarao. I to je gotovo rečenica koja prati naš narod, sud je gde se on nalazi i gde počinje zločin nad našim srpskim narodom", rekao je Dodik.

Ukazao je da su neki hteli da se istorija zaboravi i da srpski narod danas treba da oda zahvalnost za "te njihove namere i operacije".

"Sve je izgledalo da će biti izgubljeno, a onda se pojavio Aleksandar Vučić, Toma Nikolić i njihova ekipa toga vremena i oni su rekli 'ovo ne sme da vam bude zaboravljeno' i zato smo i ovaj put ovde da obeležimo činjenicu da je NATO savez, moćni mostrum, u dva navrata bombardovao Srbe u Republici Srpskoj prvi put i nakon nekoliko godina i ovde u Srbiji i da je taj NATO savez to činio bez oklevanja, bez valjanih međunarodnih odluka", rekao je Dodik.

NATO je bombardovao srpski narod, ocenjuje, "nemilosrdno i iz zadovoljstva, ne mareći za žrtve".

Porfirije: Zbog stradalne istorije mir treba da bude naš nepokolebljivi životni cilj

Patrijarh srpski Porfirije izjavio je večeras, na obeležavanju Dana sećanja na stradale u NATO agresiji na aerodromu "Pukovnik-pilot Milenko Pavlović" u Batajnici, da je srpski narod u svojoj mnogostradalnoj istoriji imao kratke vremenske intervale mira i blagostanja i poručio da zato mir i ljubav u nama i među nama treba da budu naš neodstupni i nepokolebljivi životni program i cilj.

"To mora biti naš izbor ako želimo da se i dalje nazivamo i budemo deca Svetog Save i Svetog kneza Lazara, najsjajnijeg svetog ratnika iz roda našega. Samo tada kao pojedinci i kao narod Bog nas neće ostaviti bez odgovora, bez svoje pomoći, bez svoga svetoga blagoslova", rekao je patrijarh koji je prethodno služio parastos za nastradale, u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Zato odbacujući svaku mržnju u sebi i izvan sebe, naše obraćanje pretvaramo u molitvu Bogu, ljubavi da upokoji duše svih nevinopostradalih u zločinačkom NATO bombardovanju naše zemlje 1999. godine, naveo je Porfirije.

Kako je rekao, pokajanje treba da bude naš put i naš izbor, jer pokajanje je približavanje Bogu i približavanje jednih drugima.

"Pokajanje je obnova i preobražaj, bez kojeg nema izbavljenja od najstrašnijih među svim prokletstvima čovekovim - mržnje, sukoba i ratova. Mržnje, sukoba i ratova u sebi i mržnje sukoba i rata među nama. Pokajanje za nas ne znači ništa drugo nego da čitavo svoje biće, kolenopreklono, neprestanom molitvom okrenemo Bogu da svoja srca posvetimo dobru, lepoti, milosrđu, smirenju, krotosti, plemenitosti, radosti, svakoj vrlini, punoći, ljubavi i miru", naglasio je Porfirije.

Kazao je da se uvek u ovakvim trenucima sećanja na gorke epizode naše mnogostradalne istorije, koja je od vremena propasti srpskog carstva pa do naših dana, imala vrlo kratke vremenske intervale mira i blagostanja, teško osmeljujemo da govorimo.

Kako Rusi vide NATO bombardovanje 1999: "U srpskom narodu živi sećanje na to krvavo proleće"

"To je ono turobno sećanje, kada nam nedostaju reči i manjka mudrosti da i šta kažemo, a činjenice ne dopuštaju da ćutimo. Tad nam neodoljivo u pamet naviru reči starozavetnog proroka i cara Davida, koji je s bolom pevao o sebi i stradanju svog naroda rečima - Zbog tebe nas ubijaju, vazdan smatraju nas ovcama za klanje. Kao da je govorio o istoriji srpskog pravoslavnog naroda u 20. veku, a ne o jevrejskom narodu hiljadu godina pre Hrista", rekao je patrijarh.

Porfirije je zapitao, ako ćemo ozbiljno pristupiti fenomenu rata, nije li on Kainovim bratoubistvom postao tragični model komunikacije među ljudima, kako pojedincima, tako narodima i državama.

Porfirije je rekao da je, kada vidimo koliko se samo u ovom trenutku vodi krvavih ratova u svetu, to poražavajuće za sve nas i da je svetska javnost svakodnevno zasuta vestima o istrebljujućim bratoubilačkim sukobima.

"Crni oblaci mržnje među ljudima skrivaju od naših pogleda nebesku svetlost i blagoslov prisustva drugog čoveka u našem životu. Vesti o hiljadama nevino ubijenih, dece, žena, staraca, onih koji su upućeni na front, neposredno nas stavljaju pred lice tragične stvarnosti ovoga sveta i nameću pitanje - zašto smo se kao ljudi rodili? Čemu uopšte ljudski život, ako ga gubimo na ovakav način i zbog kakvih vrednosti ga gubimo? Zar se i mi, koji večeras stojimo ovde u Batajnici, nismo mogli naći na mestu trogodišnje Milice Rakić ili pilota pukovnika Milenka Pavlovića, koji su zbog bahatosti moćnih ovoga sveta okončali svoj ovozemaljski život nepravedno", naglasio je patrijarh.

Svako od njih je, kaže, na svoj način postao sinonim za nevinu žrtvu, prinetu na oltar slobode našeg naroda i za mir u nama i među nama.

"Krvavi bombarderski pir koji je nad našom otadžbinom i narodom sproveden, kako se slučajno ne bi desilo da Srbi u miru dočekaju novo stoleće i milenijum, razotkrio je i naša lica i lica naših tirana i dušmana. Kao kršteni narod, taj zločinački akt na jedan teži način vratio nas je sebi i uputio  Bogu i bližnjima kao vrednostima koje ne smeju biti dovedene u pitanje", istakao je Porfirije.

Tada smo, ističe, kao retko kad mogli da se posvetimo razumevanju, ali i usvajanju reči Hristovih - ljubi bližnjeg svoga, pa i dalje i dublje od toga, ljubite neprijatelje svoje.

"I večeras iste zapovesti o ljubavi dozivamo u sećanje i u naša srca. Mi, nažalost, znamo da je retko ko među nama sposoban da voli neprijatelje. To mogu samo ohristovljeni ljudi Božiji, svetitelji Božiji. Ipak, baš zbog toga, na današnji dan, osećam dužnost i odgovornost da sa trona Svetoga Save pozovem sve njegove duhovne potomke, sve nas, da imajući u vidu sve te reči Hristove, ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe", poručio je Porfirije.

Kako je rekao, ne zaboravimo, ne izvitoperimo i ne postupimo njima sasvim suprotno - da izaberemo kao pravilo svoga života sve pogubne principe sa mrzi bližnjeg svoga.

"Jer mržnja rađa mržnju i sve bez izuzetka uvodi u vrzino kolo mržnje i spiralu zla u kojem svi postajemo gubitnici", istakao je Porfirije.

Poručio je da nas Gospod poziva da svi budmeo jedno i da smo potrebni jedni drugima, da niko nije višak, da praštamo i tražimo oproštaj jedni od drugih, kako bismo dopustili drugome da postoji pored nas, da vidimo u drugom bližnjeg, da vidimo u njemu ikonu Božiju, odnosno svoga večnoga saputnika i večnoga brata.

"U tom ključu treba razumeti reči Gospoda našeg Isusa Hrista, kojima on počinje svoju spasiteljsku misiju. Pokajte se, jer se približi carstvo nebesko. Pokajanje treba da bude naš put i naš izbor, jer pokajanje je približavanje Bogu i približavanje jednih drugima", poručo je Porfirije.

Istakao je da se zato molimo za dane i vremena koja su pred nama da se nikada i nikome ne ponovi stradanje koje smo podneli.

"Zato završimo ovo skromno i iskreno slovo molitvom blažnopočivšeg patrijarha Pavla. Gospode, Isuse Hristove Bože naš, primi ovo naše usrdno moljenje i oprosti nam sagrešenja naša. Pomozi nam da ti, koji si radi spasenja sviju pošao na krst i smrt pretrpeo, da i među nama i u celom svetu mržnja ustupi mesto ljubavi, nemir miru, žalost radosti, da tih i miran život provedemo kao ljudi tvoji i braća među sobom. Gospode, mira i ljubavi, pomozi nam da se na put tebi vratimo. Sačuvaj zemlju našu i narod od nepravde, nasilja, međusobne zavade i nesloge i nemoj ukloniti svetionik crkve naše ispred sebe", poručio je Porfirije.

Posle obraćanja patrijarha minutom ćutanja odata je počast vojnim, policijskim i civilnim žrtvama agresije i prikazan film o bombardovanju.    

Dodik: Srpski narod pamti i ne zaboravlja svoje žrtve

Nemanja Pavlović: Moj otac poleteo je 4. maja da štiti nejač i kolevku srpskog naroda

Nemanja Pavlović, sin pukovnika-pilota Milenka Pavlovića, koji je 4. maja 1999. godine poginuo u okršaju sa NATO avionima, poručio je večeras da je njegov otac tog dana poleteo da zaštiti nejač, ne samo grada Valjeva, nego i kolevku srpskog naroda Kosovo i Metohiju.

Pavlović je večeras, na obeležavanju Dana sećanja na žrtve NATO agresije, istakao da je njegov otac krenuo u boj sa onima koji ne znaju ni za istoriju, ni za korene, ni za slavu, ni za čast, ni za ponos, ni za ljudsko dostojanstvo.

"Poletao je da štiti nejač, ne samo grada Valjeva, nego i kolevku našu i našega naroda i mesto našega rođenja, Kosovo i Metohiju, pokazujući nam da za nas, Kosovo i Metohija nije geografija jednog prostora, već topografija životnog smisla i opredeljenja, koja nas podseća da sve što činimo i sve za što se borimo mora biti u ime zavetne zemlje", poručio je Pavlović obraćajući se okupljenima na vojnom aerodromu u Batajnici, na obeležavanju 26. godišnjice NATO bombardovanja SRJ.

On je podsetio da je njegov otac prošao težak put od đaka pešaka od Gornjeg Crniljeva do Osečine, zatim Vazduhoplovne gimnazije u Mostaru preko Vazduhoplovne akademije u Zadru i Podgorici gde je stekao različite veštine u letenju na određenim tipovima borbenih aparata.

Nakon uspešno odbranjenog diplomskog rada i svečane promocije 31. klase Vazduhoplovne vojne akademije, Milenko Pavlović je 30. jula 1982. godine dobio čin potporučnika i letačko zvanje pilot lovac bombarder.

"Nakon teških ratnih godina u bivšoj SFRJ, 24. mart 1999. dočekuje kao komadant 204. Lovačkog avijacijskog puka. Nakon herojskih podviga njegovih kolega, Arizanova, Radosavljevića koji u prvim danima rata stradao kao najmlađi pilot, Perića, Emetija, Kulačina, Ilića, Nikolića, Milutinovića, Milenkovića, Zoraje, sa ovog aerodroma, sa ove piste, naš otac je 4. maja 1999. godine, ugledan prema svojim precima, poletao ne na običan borbeni zadatak, nego u istoriju, u legendu, u priču", naveo je sin stradalog pilota.

Pavlović naglašava da danas uspomena na njegovog oca ne pripada samo porodici, već čitavom srpskom narodu.

"On pripada svima i verujemo da njegov život, njegova ljubav, njegovo polaganje života za bližnje svoje, motiviše sve mlade ljude kako ovde na radnom mestu, tako i u životu", zaključio je on Nemanja Pavlović.

Agresija na Srbiju trajala skoro puna tri meseca

Agresija NATO alijanse na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju, trajala je od 24. marta do 10. juna 1999. godine, a prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom 78 dana agresije ubijen je 1.031 pripadnik Vojske i policije, a poginulo oko 2.500 civila, među njima 89 dece.  Ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece, kao i 5.173 vojnika i policajaca, a 25 osoba vodi se kao nestalo.

Kako je svetskoj javnosti predstavljeno, razlog agresije bila je situacija na Kosovu i Metohiji, odnosno teška humanitarna kriza na tom prostoru, a naredbu za napad dao je Havijer Solana, tada generalni sekretar NATO, generalu SAD Vesliju Klarku.

Kao izgovor za agresiju NATO iskorišćeni su događi u Račku, 15. januara, a onda i neuspeh navodnih pregovora vođenih u Rambujeu i Parizu.

Prema prvom saopštenju Generalštaba Vojske Jugoslavije, 24. marta u prvom naletu gađano je više od 20 objekata. Prvi projektili pali su na kasarnu u Prokuplju u 19.53 sati. Sledio je napad na Prištinu, Kuršumliju, Batajnicu, Straževicu.

Tokom 11 sedmica agresije gotovo da nema grada u Srbiji koji se nije našao na meti. NATO je izvršio 2.300 udara i bacio 22.000 tona projektila, među kojima 37.000 zabranjenih kasetnih bombi i onih punjenih obogaćenim uranijumom.

Razoreno je ili oštećeno oko 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Do obustave agresije NATO došlo je posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma kod Kumanova 9. juna 1999. godine.

Odata počast žrtvama NATO agresije: Položen venac na spomenik Milici Rakić

Obeležen Dan sećanja na stradale u NATO agresiji: Vučić večeras u Batajnici