Natalijina ramonda - feniks biljka koja je simbol Dana primirja

U Srbiji, kao i u celom svetu, danas se obeležio Dan primirja, kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom 1918. godine i time okončale Prvi svetski rat. 

“Pobedom u Velikom ratu, srpski narod svrstao u velike narode”, rekao je ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković, posle polaganja venaca na spomen-kosturnicu branilaca Beograda na Novom groblju u Beogradu. 

Uzdizanje srpske vojske iz pepela, najbolje opisuje glavni simbol praznika, cvet-feniks, Natalijina ramonda.

Prvi svetski rat obeležili su masovno razaranje i pogibija ogromnog broja ljudi, a ogromnu cenu platili su Srbi.

"Ponosno stojimo na ovom mestu i mi pripadnici srpskog naroda, kao zacelo najstradalnijeg naroda u tom velikom ratu - kada se ima u vidu broj stanovnika na početku rada 1914. godine i činjenica da smo po zaključcima konferencija mira u Versaju, u tom ratu kao država i narod izgubili milion dvestačetrdeset sedam hiljada četristo trideset pet naših građana. Upravo nas ta činjenica čini najstradalnijim narodom", rekao je Selaković. 

Kao glavni motiv za amblem ovog praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, koji je ugrožena vrsta u Srbiji. Čak i kada se potpuno osuši, ako se zalije, može da oživi.

"Ta sposobnost da preživi ekstremne uslove u takozvanom stanju anabioze i da nakon toga oživi je razlog zašto ove biljke nazivamo feniks biljkama, i to je jedan razlog zašto je baš ova biljka odabrana za simbol primirja u Prvom svetskom ratu", objašnjava nam botaničar Tomica Mišljenović. 

Natalijina ramonda je pravi ukras krečnjačkih stena, naročito kada cveta u maju i junu. Raste u delovima Severne Makedonije, Severne Grčke, na obroncima Šar planine, ali i u delovima istočne i jugo-istočne Srbije.

"Ovu vrstu je, kao novu, za nauku pronašao dvorski lekar Obrenovića, doktor Sava Petrović, koji nije bio potpuno siguran da li se radi o novoj vrsti, jer je tada Josif Pančić otkrio srpsku ramondu. Međutim, utvrđeno je da je u pitanju potpuno nova vrsta i imenovana je Natalijina Ramonda u čast kraljice Natalije", kaže Mišljenović. 

Ova biljka je zaštićena u Srbiji i spada u drevne, praktično fosilne vrste. Ona je deo flore, pretpostavlja se iz Afrike, koja je preživela ledeno doba i potom se povukla u skrivene delove Balkana.

Dan Primirja, čija je Natalijana ramonda glavni simbol, obeležava se u isto vreme u svim glavnim gradovima država pobednica i celom svetu.