Nisu samo male plate problem: Sve manje zainteresovanih za posao nastavnika

Škole u Srbiji sve više se suočavaju sa problemom nedostatka nastavnog kadra zbog malih plata i sve češćeg nasilja.

Taj problem ide dotle da u poslednjih mesec dana nije zaposlen ni jedan profesor matematike, informatike, fizike, hemije i stranih jezika, kažu iz Foruma beogradskih gimnazija.

Od jedne od najcenjenijih ova profesija postaje ona od koje se beži. Ako je obrazovanje budućnost nacije, kakva će ona da bude.

To da se iz prosvete beži nije nova vest, ali sama potreba da se ovaj problem iznova aktualizuje pokazuje koliko je situacija alarmantna.

„Mi ćemo doći do situacije da jednostavno neće imati ko da radi u školama, negde se već došlo do te situacije. Vi čujete sada da ljudi koji su radili kao gastarbajteri u Nemačkoj, sada dolaze da predaju po nekim malim lokalnim skolama nemački, jer su jedini koji hoće to da rade, jer neko ko je završio nemački ne želi da dođe u školu jer negde drugde u nekoj firmi, korporaciji pod nekim drugim uslovima može da zaradi više“, kaže Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija.  

A svako ko se zapošljava razmišlja o plati, i kako da od nje pristojno živi. Neslavne profesorske plate, glavni su razlog zašto mladi izbegavaju ovaj poziv, ali i sam status prosvetnih radnika koji je u poslednje vreme dodatno ugrožen.

„Sada kad kažete nekom svom učeniku hoćeš li ti da dođeš da radiš jednog dana u školi, oni kažu - ‚ne pada mi na pamet‘. Kažu to sa takvim prezirom, ne zato što oni vas konkretno ne cene, ali jednostavno kao - ko to želi da radi?“, objašnjava Dimitrijević.  

Da za profesorsku poziciju i platu, koja iznosi od 500 do 750 evra, zainteresovnost mladih gotovo ne postoji, potvrđuju i iz Infostuda.

„Imali smo situaciju prošle godine kada su upisi u pitanju, da smo za određene smerove videli toliku nezaintresovanost. Na primer, za profesora matematike je upisalo petoro zainteresovanih studenata koji eventualno žele time da se bave. I onda se postavlja pitanje, u tom datom momentu nisu bile potrebne visoke kvalifikacije da biste se vi upisali na ove studije, i postavljamo pitanje ko će nam zapravo školovati decu u nekom narednom periodu“, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

Na lestvici priorteta jeste oblast obrazovanja, kaže ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nikola Selaković.

Povećanje plate je ozbiljno, tvrdi, ako je poredimo sa onom pre 10 godina. Srbija, kaže, nije izolovan slučaj kada je reč o nedostatku kadra.

„To je problem jedne Nemačke. Nemačkoj u ovoj godini ako se dobro sećam, nedostaje 42 hiljade prosvetnih radnika, dakle problem je nekih evropskih trendova, da li ima uticaja na to plata, sigurno da ima uticaja“, ističe Selaković. 

„Šta ako je u Nemačkoj isti problem, zašto mi ne bude bolji od Nemačke, zašto ne pokažemo Nemačkoj kako treba. Kad kažemo u Nemačkoj je prosečna plata tri hiljade evra, oni kažu to je Nemačka, a kad kažemo imamo problem nema ko da radi, kažu tako je u Nemačkoj, pa čekajte čas se poredimo čas se ne poredimo“, ističe Dimitrijević.

Budući razvoj zemlje zavisi od mladih i obrazovanih ljudi, u fokusu našeg društva čini se nije obrazovanje, koliko god puta izgovarali da je ono budućnost, investicija, a ne trošak.