Novi pravilnik o neplaćenim poslovima: Šta da očekuju roditelji dece sa invaliditetom i domaćice?

Staranje o deci, starima i nemoćnima, briga o domaćinstvu, rad na seoskim imanjima - sve je to rad. Mnogi ga ne vide tako, a to uvreženo mišljenje se menja novim Pravilnikom koji je stupio na snagu, a koji propisuje da se taj rad može izračunati i naplatiti. 

Radni sati žena na seoskim domaćinstvima idu u beskonačno. Za to što rade nemaju platu i uglavnom finansijski zavise od muških članova domaćinstva. Novi pravilnik koji je donelo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava predstavlja jednu vrstu metodologije, odnosno način na koji će moći da se izračuna neplaćeni posao.

"Ovo su sjajni koraci. Do pre par godina, mi zapravo nismo ni znali šta su to neplaćeni poslovi, nismo ih vrednovali i često bismo čuli i od samih porodica i njihovih članova "Pa šta ona radi po ceo dan?", "Od čega je umorna?". Zapravo da ti poslovi itekako imaju cenu, itekako treba da se vrednuju", ističe Katarina Ranković iz Ženskog udruženja kolubarskog okruga.

Roditelji dece sa invaliditetom su se posebno zalagali da ovakav pravilnik zaživi. Oni nemeju radno vreme, zbog brige o deci ne mogu nigde drugo da rade, a neretko nemaju ni zdravstveno osiguranje.

"Nemam tačan odgovor za ovo iz razloga što mi roditelji smo zatečeni ovim zakonom, ovaj zakon je možda dobrodošao ali nama nije jasan šta on tačno donosi nama roditeljima čija su deca sa invaliditetom", dodaje Nadica Blažić iz Udruženja roditelja osoba sa invaliditetom "Plava školjka".

Šta znači za domaćice Pravilnik za obračun neplaćenog rada: Promene i u zdravstvenom osiguranju

Pokušali smo da dobijemo detaljnije odrednice tog pravilnika od nadležnog ministarstva, ali nažalost odgovor je izostao. Agencija UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji sprovela je istraživanje prema kom je žena u Srbiji u toku dana i kuvarica, spremačica, vaspitač i medicinska sestra i da to dnevno košta 2.918 dinara, mesečno 546 evra, odnosno 6.560 evra godišnje.

"O tome da li će on biti koristan i u kojoj meri još negde ostaje da se vidi jer je potrebno usklađivanje novih zakona, a posebno od Ministarstva zdravlja i Ministarstva za socijalnu zaštitu kako bismo negde imali celokupan taj krug da bi ovaj pravilnik imao negde smisla", dodaje Katarina Ranković.

" Ja verujem u svaku promenu da može da bude bolje ali praksa pokazuje da smo mi u ovom društvu nevidljivi da nismo podržani i da sam ja moju Marinu ostavila državi, neka porodica koja bi je usvojila dobila bi sve to, što ja kao samohrana majka, podstanar, na birou", ističe Nadica Blažić.

Ministarstvo za ljudska manjinska prava i društveni dijalog navodi da se vrednost neplaćenog kućnog rada obračunava kao proizvod ukupnog godišnjeg broja časova neplaćenog kućnog rada i minimalne cene rada po času, iskazane u neto iznosu, što se utvrđuje na godišnjem nivou. Pravilnikom je propisano da lice koje nije zdravstveno osigurano po bilo kom drugom osnovu, stiče pravo na osiguranje po osnovu neplaćenog rada u kući u skladu sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti.

Selaković: Ministarstvo nastavlja da podržava organizacije osoba s invaliditetom