Od kada Srbi slave slavu

Svako od nas je svestan toga da su elementi poput slavske sveće, slavskog kolača, vina i žita, neizostavni, ali da bismo bolje razumeli simboliku ovih elemenata i njihovu važnost na dan kolji proslavlja jedna porodica, etnolog Snežana Ašanin ispričala je otkad Srbi slave slavu.

Prvi put se pominje 1018.

"Od svih pravoslavnih naroda, jedino Srbi slave slavu i tako, kao jedan element kulturnog i nematerijalnog nasleđa, upisana je čak i na Uneskovu listu kulturnog nematerijalnog nasleđa. Ona nas čini prepoznatlivim narodom, što i jeste razlog da se time ponosimo i hvalimo. Znamo da domaćin kuće nasleđuje slavu, ali veruje se da onaj koji započinje proslavljanje nekog novog sveca, bira onu slavu koja je najpribližnija njegovom datumu krštenja", pojasnila je za Kurir.

Sa sigurnošću se zna da se slava prvi put pominje u jednom pismu vojvode Ivca 1018. godine, tako da na osnovu tog pisanog traga, možemo reći da slavu obeležavamo već skoro 11 vekova. To je bio jedan napis nezvanom gostu: "Ima mesta na slavi" - navodi Snežana.

Poznata rečenica kaže: "Na slavu se ne zove, na slavu se dolazi", što znači da svi koji znaju koju slavu slavite, doći će da vam čestitaju. Zato je na vama da ih dobro ugostite i pripremite gozbu, ali i ove elemente. Pripremanjem, takoreći najvažnijih slavskih elemenata - žito, kolač, vino i sveća, mi ustvari prinosimo neki vid žrtve našim precima. Veruje se da ako sve to dobro pripremimo, onda će i oni na nebu brinuti da slava bude dobra i da gosti budu zadovoljni, jer imaju uvid da smo nastavili njihovim stopama.

Šta predstavlja slavski kolač

On je nezamenjiv element obeležavanja slave i predstavlja duh žita.

Slave su se najčešće obeležavale u jesenjem periodu, kada se završi sa poljskim radovima i kada treba da se zahvalimo svecu zaštitniku za bogatu žetvu. Upravo zbog toga, slavski kolač se prinosi kao "žrtva" duhu žita, kako bi naredna godina bila uspešna, plodna i bogata.

Nekada se slavski kolač nije ukrašavao i bio je običan okrugli hleb, koji ima i simboliku sunca. Kasnije, ukrašavali su se maštovitim detaljima i željom da se još dodaju neki simboli i elementi, koji će pospešiti sreću i napredak porodice i zajednice. To su detalji poput klasa pšenice, slavski pečat i slavsko slovo - simbol da smo hrišćani, simbol goluba ili slavuja, razni cvetovi, burence sa rakijom - simbol plodnosti, da bude dovoljno rakije i vina. Dodaje se na kolač simbol za sve ono, čime se porodica bavi.

Danas se stavlja i knjiga, jer su deca počela da se školuju. To je znak da je kultura živa, neuhvatljiva i da je podložna promenama.

Slavski kolač takođe predstavja Hristovo telo. Kada se spoji sa vinom, koje predstavlja Hristovu krv, to znači da je kolač osveštan i da kao takav služi svima u kući, najpre domaćinima.

Kada osveštate kolač, slobodno možete reći da slavite slavu, pojašnjava etnolog.