Odalović: Trećina nestalih u sukobu u bivšoj SFRJ su Srbi, još uvek se traga za 9.737 ljudi

Predsednik vladine Komisije za nestala lica Veljko Odalović izjavio je danas da je tri četvrtine osoba nestalih u ratovima u bivšoj Jugoslaviji pronađeno, ali da se još uvek traga za njih 9.767, od čega su trećina Srbi. 

Još uvek se traga za skoro 10.000 nestalih

Na konferencija za novinare povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, koju je organizovala Koordinacija srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije, Odalović je rekao da porodice nestalih znaju da je još oko 4.000 neidentifikovanih tela u mrtvačnicama širom bivše SFRJ. 

"I niko ne zna čija su. A mi tražimo 9.767 nestalih lica. Ako bi svi oni bili iz sukoba, bilo bi rešeno skoro polovina slučajeva. Ali institucije ne funkcionišu",  rekao je Odalović.

Podsetio je da su nestali na teritoriji Hrvatske, Bosne i Hercegovine i na prostoru Kosova i Metohije i da su tamo grobnice, mrtvačnice i arhive, a da oni često pokušavaju da prebace odgovornost na Srbiju.

"Tamo su nadležna tela koja se bave istragama, tamo su nadležna tela koja procesuiraju, tamo su instituti i sve ono što bi trebalo da da neki odgovor", poručio je Odalović. 

Istakao je da su okruženje i atmosfera u njemu zaista takvi da srpske žrtve nisu tema i zločini nad Srbima se nisu desili, te da nema volje za rešavanje tog pitanja i da je to najstrašnije u svemu. Kako je istakao, trećinu nestalih na području bivše SFRJ su Srbi.

On je zapitao koliko se tela nalazi u mrtvačnicama u BiH i da li uopšte znamo gde su sve sahranjeni Srbi u Sarajevu i Tuzli.

"Oko 350 tela je u mrtvačnici u Prištini, gde je najmanje 80, a bliži smo prema informacijama kojima raspolažemo, 100 srpskih žrtava", naveo je Odalović.

Naglasio je da nije za to da selektivno pričama o žrtvama, jer su to ljudska prava i svih Srba, i Albanaca, i Muslimana i Hrvata.

Srpske žrtve skrajnute

"Ali ne možemo da se pomirimo s time da je odnos prema srpskim žrtvama takav. Ćuti se. Samo se koriste događaji da se Srbi označe da su zločinci, da su oni krivi, da su oni uradili ovo, da su oni uradili ono", rekao je Odalović.

Što se Srbije tiče, istakao je da naša zemlja u vezi sa tim nema ni jedan problem. 

"Da bilo ko, sa bilo kog prostora, uputi zahtev na institucije koje se bave traženjem nestalih lica, da izvršimo sve pretrage na nekom delu teritorije Srbije, mi ćemo to uraditi", rekao je Odalović.

To smo, naglasio je, potvrdili onim što smo do sada uradili i odgovorili smo na svaki zahtev.

"Pronašli smo 914 tela kosovskih Albanaca u izmeštenim grobnicama u Batajnici, Petrovom selu, Perućcu, Rudnici. 480 tela je doplovilo u periodu 1991-1995. rečnim tokovima na teritoriju Republike Srbije. I tamo gde su tada pronađena tela, tamo su sahranjena i sva su ekshumirana u prisustvu kolega iz Hrvatske i BiH koji su bili najviše zainteresovani. Preko 300 njih smo do sada identifikovali", naveo je Odalović. 

Dodao je da mu je žao što ne može da priča o velikim rezultatima, o desetinama ili stotinama rešenih slučajeva. 

"Jer toga nema. U Hrvatskoj ni poznata grobna mesta nisu ekshumirana, a da ne pričamo o novim zahtevima koji su sa dobro pripremljenim informacijama i podacima koji su dati, a da nisu uzeti u razmatranje. Ista je priča na prostoru KiM, a pretpostavljam i u BiH", konstatovao je Odalović.

On je apelovao na sve na prostoru bivše SFRJ da se ne bave politikom već da je problem nestalih lica civilizacijsko i humanitarno pitanje. 

"Kada bi se vratilo to na to, onda bismo mi imali mnogo više šta da vam kažemo i o istini, i o pravdi, i o svemu onome što vas tišti, ali i sada vas najviše tišti da ne postoji informacija šta je sa vašim najmilijim", poručio je Odalović predstavnicima udruženja nestalih i kidnapovanih.

Pitanje nestalih - političko pitanje?

Predsednik Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih, ubijenih i poginulih lica sa prostora bivše Jugoslavije Duško Čelić istakao je da u država nastalim na prostoru bivše Jugoslavije pitanje nestalih predmet političkog obračunavanja koje se posmatra kroz političku prizmu. 

"Naročito je to reč u vezi s srpskim žrtvama. Moram da kažem da su srpske žrtve po drugi put nakon ratova diskriminisane na prostoru bivše Jugoslavije i na prostoru BiH, pre svega Federacije BiH, na prostoru Hrvatske i na prostoru teritorije Autonomne Pokrajine KiM", poručio je Čelić.

On je istakao da Srbija još uvek nema zakon o nestalim licima. 

"BiH je davno donela taj zakon, Hrvatska pre nekoliko godina, a čak su i secesionističke vlasti u Prištini donele svoj zakon o nestalim licima. I u tom zakonu su uredili institucionalno pitanje traganja za nestalima, pitanje nadležnosti državnih ili javnih organa, javnih vlasti u vezi sa tim i, naravno, pitanje prava porodica nestalih. Ta pitanja su u Srbiji još uvek otvorena, a mi na njih ukazujemo više od 20 godina",  rekao je Čelić.

Istakao je da porodice nestalih i ubijenih sa prostora bivše Jugoslavije, a njih je na hiljade širom bivše države, i u Srbiji, imaju pravo da znaju šta se dogodilo sa njihovim nestalim, sa njihovim stradalim, ubijenim u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije, kao i pravo na pravdu i na zadovoljenje pravde. 

"Da oni koji su inspirisali, organizovali, počinili nestanke i ubistva, budu krivično istraženi i da budu podvrgnuti pravdi", poručio je Čelić. 

Broj nestalih iz RS smanjen za trećinu

Predsednica Republičke organizacije Porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske(RS) Isidora Graorac izjavila je da je broj nestalih iz RS smanjen sa 5.500 na 1.646 lica. 

"Frapantno je da je zadnjih 15 godina imamo jako mali broj novopronađenih lica i identifikovanih. Od 1. januara 2008. do danas pronađeno i identifikovano ukupno 59 lica sa spiska nestalih iz Republike Srpske", rekla je Graorac.

Dodala je da je u ovoj godini identifikovano svega pet ljudi koji su sa spiska nestalih iz RS. 

"Mislim da ovim tempom definitivno nikada nećemo rešiti problem nestalih", poručila je Graorac i navela da su mnogi roditelji umrli, a da nisu pronašli svoju decu.

Predsednica Republičke organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske Dragana Đukić rekla je da je proces ekshumacije i identifikacije nestalih lica od početka veoma usporen, jer se to pitanje politizuje. 

"Na institutima za sudsku medicinu u Hrvatskoj i dalje se nalaze posmrtni ostaci oko 900 tela za koja se godinama ne vrši identifikacija. Iz godine u godinu sve je manje identifikovanih lica. Članovi porodica sve su stariji, bolesni i umorni od čekanja i lažnih obećanja. Većina članova porodica se plaši da uopšte govori o strahotama koje su preživele i da svedoče o zločinima, strahujući da ne ugroze živote svoje porodice", rekla je Đukić. 

Predsednica Udruženja porodica nestalih i poginulih lica Suza Mirjana Božin rekla je da država 30 godina nije pokazala brigu za članove porodica nestalih, kidnapovanih i ubijenih na prostoru bivše Jugoslavije.

Rekla je da se na spisku nestalih nalazi 300 vojnika bivše JNA iz Srbije.

"Roditelji su izrodili decu i dali ih državi da brane svoju zemlju. Mnogi se nisu vratili s ratišta. Mrtva tela su zakopavana i nisu se davali podaci.  Krajnje je vreme da država preuzme odgovornost za posledice koje su bile, da se donese zakon o tome i da se zbrinu članovi porodica", rekla je Božin.

Predsednica Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih lica na Kosovu i Metohiji Verica Tomanović izjavila je da živimo u vremenu koje svedoči o opštem posrnuću ljudskog roda.

Kako je rekla, na našem balkanskom prostoru bilo je previše uništenih života, patnji, razrušenih i devastiranih domova, nestanaka. 

"Poznate lokacije ukopa su i dalje nedostupne, nema živih, nema leševa, nema krivaca, niko nije procesuiran, niti osuđen. Naše višedecenijske patnje i strahovanja su danas veća, jer mnoge institucije i organizacije prikrivaju zločine. Međunarodni arhivi nisu dostupni, a počinioci zločina su zaštićeni i na slobodi. Porodice su 25 godina predmet manipulacija, obmana, neistina, pritisnute emotivnim, finansijskim i administrativnim problemima", poručila je Tomanović.