Oko 67.500 pacijenata čeka na operaciju u Srbiji: Kako do efikasnijeg lečenja?

U našoj zemlji na neku vrstu hirurške intervencije čeka oko 67.500 građana, podaci su Udruženja pacijenata Srbije. Zavisno od ustanove do ustanove, čeka se u proseku od pet meseci do četiri godine.

Najduže liste čekanja su za ugradnju endoproteze kuka i operaciju kolena. Mnogi se odlučuju na hirurški zahvat u privatnoj praksi, a ostaju bez odgovora na pitanje šta je uzrok tolikim listama čekanja: manjak lekara, nedostatak adekvatnog prostora, pomagala, opreme...?

Pozitivan podatak je prošlonedeljna vest da je Institut za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" ukinuo liste čekanja za operacije na srcu i tako broj od 3.296 pacijenta koji su od 2017. godine čekali na zahvat sveo na nulu.

"Dobra organizacija rada i potpuno angažovanje lekara i celokupnog medicinskog i nemedicinskog osoblja može da dovede do ukidanja lista čekanja", rekla je tim povodom Nataša Filipović, predstavnica Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Ona je istakla i da su još dugačke liste za ortopedske intervencije, ali je napravljen pomak kreiranjem jedinstvene liste za ove pacijente, po kojoj se mogu prebacivati iz jedne u drugu kliniku. Velik broj građana Srbije čeka i na operacije kod očnog lekara.

Bez listi čekanja na Institutu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje"

"Tu smo napravili najveći pomak. U januaru ove godine na operaciju katarakte čekalo je oko 20.000 pacijenata. Od kada smo im ponudili mogućnost da se o trošku RFZO operišu i kod privatnika broj smo sveli na 7.500", ističe.

Prema njenim rečima, kada je o kardiohirurškim zahvatima reč, najduže su liste u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

U Udruženju pacijenata Srbije su saglasni da je dobra organizacija rada i volja lekara ključna za smanjivanje lista, ali nije presudna.

"Glavni uzrok stvaranja lista čekanja je taj što su u pitanju pacijenti kojima nije ugrožen život", kaže Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenta Srbije. 

Prvi put na četiri opštine bez liste čekanja: Evo kako je prošao konkurs za vrtiće

 "To nije popularno reći, ali je istina. Valja biti pošten pa reći da je u prethodnom periodu država preduzela određene mere da se čekanje skrati, ali situacija još nije zadovoljavajuća iako jeste bolja. Smatramo da nam treba dijalog o tome kakav zdravstveni sistem želimo", dodaje Pilipović.

Kao razlog za višegodišnje čekanje na ugradnju kuka i operaciju kolena bivša ministarka zdravlja prof. dr Danica Grujičić rekla je da misli da se dugačke liste čekanja na operacije kukova i kolena prave namerno, da bi ljudi koji ne mogu da hodaju bili primorani da plaćaju privatne operacije. Tada je naglasila da je u ovoj oblasti potrebna dobra reorganizacija i promena zakona o zdravstvenom osiguranju.

"Mi moramo imati alternativu Fondu za zdravstveno osiguranje, pustiti da još neko uđe u sistem osiguranja i da se praktično stoprocentno plaćaju samo usluge. To bi trebalo da bude zadatak Fonda, a ne da on nabavlja lekove i slično. Tada bi utakmica bila poštena", ocenila je dr Grujičić.

Dodala je da Ministarstvo zdravlja ima mogućnost da ograniči cene lekova i istakla da ne može kuk u državnoj ustanovi da košta 19.000 dinara, a u privatnoj između 6.000 i 8.000 evra, prenose Novosti.