Opasan teret svakodnevno vozom prolazi ispod Beograda: Koliko smo u opasnosti?

Kako je tačno došlo do akcidenta u Pirotu koji je uznemirio građane svakako će biti utvrđeno širom istragom. Ipak, građani Srbije ne znaju mnogo o tome kuda sve prolazi opasan materijal iz raznih zemalja. Kroz Vračarski tunel i stanicu Vukov spomenik, vec 4 godine prolazi železnicki saobraćaj sa opasnim teretom poput onog koji se izlio kod Pirota.

U Srbiji se od opasnih materija najviše prevoze  naftni derivati, tečni naftni gas, sumporna, sirćetna i azotna kiselina, veštačka đubriva i amonijak.

 Srbija je jedna od retkih zemalja u kojoj otpadi prolaze kroz velike gradove, pa i kroz centar Beograda. Kada nema putničkog saobraćaja, opasne materije saobraćaju noću, od ponoći, do četiri ujutru.

"Tunel počinje od Karađorđevog, završava se na pančevačkom mostu i ide ka Pančevu, to je glavna ruta. Ranije, to je išlo prugom oko Kalemegdana, što je opet proazilo kroz naseljeno mesto jer tamo postoji gomila stambenih zgrada. Zbog građenja Beograda na vodi, pruga je ukinuta, ne postoji više, tako da jedini način da se prođe do Pančeva je bio kroz tunel", kaže Radmilo Marković iz BIRN-a.

Dokumenta do kojih je došao BIRN pokazuju da vračarski tunel nema saglasnost za upotrebu od Sektora za vanredne situacije MUP-a. Kao i to da ovaj tunel nije projektovan za transport opasnih materija, odnsono da praktično ne postoji mogućnost reagovanja ukoliko dođe do nezgode.

"Imate izveštaj vatrogasne brigade iz 2018.  gde se navodi da oni nisu u mogućnosti da uđu da spase putnike jer nemaju pristup, nemaju dobru opremu. Ako bi se desilo i da putnički voz se zaglavi u tunelu pa se zapali, putnici nemaju evakuacioni put, nemaju svetla. Postoje mnoge stvari koje nedostaju tom tunelu, i vatrogasci upozoravaju na taj scenario kada za putnike ne mogu da garantuj. A tek za opasne materije, tek tu nema šta da se uradi", kaže Marković.

Licencirani konsultant za procene rizika od katastrofa Dušan Blagojević kaže da, ako bi pukla cisterna sa gasom, onda bi se sve izlilo kod Vukovog spomenika, kao i da su u pitanju smrtne koncentracije. Tokom prevoza na otvorenom, kao što je bio ranije slučaj, rizici su bili znatno manji.

"Najgora opcija je ako iskoči cisterna sa amonijakom i ništa se ne desi. Ona ne može da se izvadi, ili pomeri, ne može da joj se priđe, nema opreme kojom bi mogli da je vratite na mesto u tunelu ili da je izgurate napolje jer će da vam eksplodira od varničenja koje se dešava. Ostaje vam da bukvalno zatvorite Beograd i da čekate. Ili da pukne ili da iscuri. Ako ne pukne, ljudi moraju da se rasele. Nema načina da se reaguje u slučaju udesa. Bilo da je amonijak kao toksični glas, bilo da je kiselina. Nema kanala za odvod toksičnih materija. To bi sve otišlo u vodene tokove", kaže Blagojević.

Iz preduzeća “Infrastruktura Železnica Srbije” rekli su da je curenje opasnog tereta iz voza koji ne može da napusti tunel ”izuzetno malo verovatno” i da je analiza rizika pokazala da je verovatnoća da se to desi 1 događaj u 137 godina.

Kroz vračarski tunel, najnaseljeniji deo Beograda, svakonoćno prolazi sedam do osam vozova sa opasnim teretom.