Osvetnička pornografija: Ima li kazne za deljenje intimnih fotografija žrtava na internetu?

Strah, krivica, stid, ucene, depresija i suicidne misli - kroz sve to godinama prolaze žrtve osvetničke pornografije u Srbiji.

Problem je dospeo u žižu javnosti kada je nekoliko grupa sa aplikacije Telegram, u kojima desetine hiljada muškaraca sa Balkana razmenjuje pornografske sadržaje, postalo predmet policijske istrage.

Upravo ono  što su žrtve osvetničke pornografije preživele jeste vid ozbiljnog nasilja, zbog čega bi trebalo država da reaguje pre svega izmenom krivičnog zakona.

Krivični zakon u Srbiji ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao krivično delo, ali su njime obuhvaćena druga dela koja spadaju u tu vrstu povrede prava.

„Nažalost kod nas kao i sve što je vezano za sudstvo obično kasni, u regionu, u Hrvatskoj već imamo krivično delo i u drugim državama i mi tu kasnimo neko vreme. Zašto, pa rekao bih da je najveća odgovornost na trenutnoj vlasti. Već 10 godina imaju većinu u Skupštini i mogli su bez problema da uvedu u zakon ovo krivično delo“, objašnjava advokat i narodni poslanik Aleksandar Olenik.

Nedavno je Telegram ugasio 13 grupa čiji članovi su objavljivali intimne fotografije i snimke žena.

Grupa "Oralna podrška" koja je delila pornografski sadržaj imala je više od 50.000 članova. Međutim tu nije kraj, jer je administrator te grupe, obavestio korisnike da će napraviti nove. To sve u Srbiji postoji godinama - bez sankcija.

„Jedan od razloga za izmene Krivičnog zakona su izjave, odnosno ispovesti, tih žena, a imao sam i iskustva u svojoj privatnoj praksi i to jeste jedan vid ozbiljnog nasilja i zaslužuje krivičnu pravnu zaštitu, jer sud je ‚ultima racio‘, odnosno poslednji najjači mehanizam zaštite“, smatra Olenik.

Žrtve koje su prošle kroz osvetničku pornografiju, prošle su kroz noćnu moru. Morale su da menjaju mesto stanovanja ili nisu mogle i ne mogu da pronađu posao.

"Devojke sa kojima sam ja razgovarala su imale jednu zajedničku crtu, a to je da su sve prošle kroz jednu veliku traumu. One su prošle kroz situaciju u kojoj su doživele javno sramoćenje, javnu osudu i dovođenje u pitanje njihovog morala", kaže Anđela Milivojević, novinarka BIRN-a.

Suicidne misli žrtava možda su i najveće upozorenje na to koliko je važno da zakon što pre prepozna osvetničku pornografiju kao krivično delo.

"Svi mi treba da budemo svesni da bez obzira na to što ovo još uvek nije krivično delo, objavljivanje nečijih intimnih fotografija je seksualno uznemiravanje osobe, a osoba koja to uradi biće, na ovaj ili način, ako to uradi - kažnjena", pojašnjava Milivojević.

Dok zakon zloupotrebu intimnih slika i snimaka ne prepozna kao krivično delo, da bismo se sačuvali od digitalnog nasilja jedino što možemo jeste  da budemo obazriviji. Sve što jednom dospe u javnost, tu i ostaje zauvek.