Pobediti šampiona ili samog sebe u maratonu: Šta to čini pobednike?

Do pre godinu dana Tamara Vasiljev nikada nije trčala maraton. Jeste se dva puta okušala u polumaratonu, ali 42 kilometra rešila je da savlada ove godine. Htela je, kako kaže, da dokaže sebi da može da pobedi - upravo sebe.

Posle tridesetog kilometra postalo je veoma teško, na trideset i petom je počela da se bori sama sa sobom, i čak joj se javljala ideja da stane.

"Ali naravno nisam to uradila. Sam sebi si najveća podrska u tim trenucima, kao i svi ljudi oko tebe koji i trče i koji navijaju. Nekako, kada kreneš da trčiš i kada ti polumaratoni i maratoni postanu ciljevi, ustvari dokažeš sebi da ti možeš bilo šta što zacrtaš u životu – ako se dovoljno potrudiš i dovljno radiš na tome da dostigneš taj neki cilj. Mislim da sam pobedila ovim maratonom sebe", ističe Vasiljev.

Sopstvene granice prevazišla je i Nela Bunčić, koja kaže da je savladavanje velikih prepreka, poput maratona, duga psihička priprema na ono što te čeka. 

"Svakako i fizička, ali mnogo toga je i do psihe, jer ako ste se spremali šest meseci i posvetili svoju dnevnu rutinu tome da ujutru ili uveče idete na trčanje, pre ili posle posla svaki dan ili pet, šest puta nedeljno – to je već dovoljna priprema mozga i psihe na ono što te čeka kada budeš upadao u krize koje su u trci neizbežne", ističe ona.

Zapravo, krize ne zaobilaze ni šampione, pa ponekada vidimo i da izgubi šampion, poput Novaka Đokovića. 

"To je jedna zanimljiva igra. Najbolji zna da igra sa slabijim od sebe i ne daje sve od sebe, popusti. A onaj koji je slabiji od najboljeg, zna da igra sa najboljim i daje sve od sebe, i ima strašnu želju da pobedi. Tada se dešavaju ovakve situacije, da vi pobedite najboljeg", objašnjava za UNU psihoterapeut Marina Paunović.

Ta popuštanja, da je neko slabiji od nas, aktivira onog slabijeg da sa svojom željom ostvari pobedu, kaže Marina. Dodaje da nas okolnosti menjaju, da se mi menjamo u okviru njih, i da su onda promene neminovne – i da je tada sve moguće.