Poznato koliko je Ukrajinaca i Rusa ušlo u Srbiju do 1. juna

U ovoj godini zaključno sa 1. junom, preko 36.500 Ukrajinaca je ušlo u Srbiju, a boravak je prijavilo 7.437, a u Srbiji je i još 30.000 do 40.000 državljana Rusije, izjavio je danas predstavnik nevladine organizacije Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Više od 30.000 izbeglica iz Avganistana, Burundija, Irana, Pakistana...

Đurović je u pisanoj izjavi povodom Međunarodnog dana izbeglica naveo da je ove godine u Srbiji registrovano više od 30.000 izbeglica i migranata iz Avganistana, Burundija, Irana, Pakistana, Iraka, Kube i drugih zemalja.

Ukazao je da je od tog broja "svega 440 lica uspelo da izrazi nameru za azil do maja".

"Obavljeno je svega 30 saslušanja (u toj proceduri) i dodeljeno svega pet subsidijarnih i jedna izbeglička zaštita u istom periodu, ostali izbegli su bili pravno nevidljivi za naše institucije. Zbog toga institucije i lokalne vlasti imaju problema kako koga da tretiraju i koja prava i obaveze ima koja kategorija izbeglih lica dok se nalazi u našoj zemlji", rekao je Đurović.

150-250 migranata dnevno

Rekao je da po proceni Centra, između 150 i 250 izbeglica i migranata dnevno ulazi u Srbiju iz Bugarske, Makedonije i sa Kosova.

Ove godine je preko 30.000 izbeglih je ušlo u zemlju što je manje u odnosu na prvu polovinu prošle godine, kada ih je oko 50.000 prošlo kroz Srbiju.

Tada je tome doprinelo i to što su migranti putovali i avionima i koristili bezvizni režim Srbije s Tunisom, Burundijem i Indijom, kazao je Đurović.

Đurović je naveo da se nastavlja odbacivanje (pushbacks - pušbekovi) izbeglih ljudi iz susednih zemalja EU nazad u Srbiju.

Ocenio je da sistem u Srbiji "zadovoljava kratkotrajne humanitarne potrebe izbeglih, ali nema kapaciteta za održiv prihvat većeg broja izbeglica ukoliko bi oni ostali u Srbiji da zaglavljeni žive ovde i ukoliko ne bi uspeli da nastave dalje i pređu u EU".

Đurović je rekao da izbeglice iz Ukrajine imaju problema da dobiju relevantne informacije i privremenu zaštitu i da sami ostvare garantovana prava, pre svega pravo na zdravstvenu zaštitu.