Pravoslavni vernici slave Aranđelovdan - tradicija nalaže da se na trpezi nađe žito

Danas je Sabor Svetog Arhangela Mihaila, u narodu poznatiji kao Aranđelovdan. Praznik je ustanovljen još u četvrtom veku nove ere.

Aranđelovdan je posvećen arhangelu Mihailu, predvodniku vojske anđela, bestelesnih sila dobra koje su učestvovale u stvaranju sveta. Smatra se čuvarem pravoslavne vere i borcem protiv jeresi.

Sveti arhangel Mihailo, simbol je borbe protiv zla, i na ikonama i freskama prikazan je kao nebeski ratnik u vojničkoj opremi, sa mačem, kopljem i zlim duhom koji, okovan lancima, leži pod njegovim nogama.

Njegov kult nastao je u trećem veku i razvio se najpre u Frigiji. Kao praznik, Aranđelovdan je ustanovljen vek kasnije, u vreme Silvestera Prvog Rimskog i Patrijarha Aleksandra Aleksandrijskog.

Po broju ljudi koji ga u našem narodu slavi kao krsnu slavu, nalazi se na drugom mestu. Molitvenik je pred Bogom za sve svečare i borac za njihov napredak.

Crkva podseća da se, nasuprot tradiciji slavara, i za ovaj praznik prinosi žito. Namenjeno je za pokoj duše predaka koji su se zavetovali svetom arhangelu Mihajlu.

Zaštitnik je loze Nemanjića, slava je Saborne crkve u Beogradu.

Veruje se da ovaj zimski svetac luta prerušen u prosjaka kako bi nevernike usmerio na pravi put, a nevoljnicima pomogao.

A veruje se i da se pomoću vremenskih uslova na ovaj dan može odrediti kakva će biti godina. Postoji i izreka: 

"Kakvo je vreme na Aranđelovdan, tako će biti tokom cele zime i proleća".

U nekim krajevima Srbije smatraju ga i zaštitnikom stočara.