Novi talas migranata: U Srbiju 2022. ušlo 200.000 Rusa

Korišćenjem bezviznog režima ove godine je preko 45.000 ljudi iz Tunisa ušlo u Srbiju i najveći broj je nastavio dalje, stiglo je i preko 34.000 Indijaca koji se nisu tamo vratili kao i preko 5.800 ljudi iz Burundija ušlo je i najverovatnije nastavilo dalje ka Zapadnoj Evropi, rekao je Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.  

"Takva migracija je na kraju godine i zaustavljena. Srbija je podigla vizni režim prema građanima ovih zemalja, i tako rešila taj jedan migratorni pravac", rekao je on. 

Oko 200.00 Rusa ušlo u Srbiju

Đurović navodi da je ove godine preko 200.000 građana Rusije ušlo u Srbiju, a preko 168.000 njih je prijavilo boravak. 

"Što ne znači da su svi ovde, ali se sigurno radi o desetinama hiljada tih ljudi koji borave ovde. Tu je i preko 23.000 Ukrajinaca koji su od početka rata prijavili boravak u Srbiji, a sigurno ih na hiljade ovde i boravi", rekao je on. 

Dodao je da je 2022. godinu obeležila trostruka migracija, jer pored ove dve, tu je i dolazak ljudi iz Afrike i Azije koji stižu preko Turske. 

"Značajno je povećanje broja ljudi koji dolaze u Srbiju, brojke su duple u odnosu na lane. Najveći broj je i napustio Srbiju", rekao je on. 

Đurović navodi da se od potpisavanja memoranduma o saradnji na inicijativu Austrije i Mađarske primećuje aktivnije delovanje policije u našim graničnim oblastima, i akcije pronalaženja i smeštanja migranata pre svega uz granicu sa Mađarskom.

Centar Ukrajinu pomno prati, iako izbeglice iz te zemlje uglavnom ne ostaju ovde.

Dodao je da Ukrajinci u Srbiji nisu na teretu budžeta i građana, uključuju se brzo u lokalnu sredinu i ne odskaču, te da postoji veliki potencijal da budu prihvaćeni i integrisani. 

Potrebna integracija ruskih građana

"Slično je sa građanima Rusije, koji se ipak tretiraju kao stranci, pa na svakih 30 dana moraju da izađu iz Srbije", rekao je on. 

Ističe da se mora rešiti kako da se državljanima Rusije u Srbiji omogući da oni koji ostanu ovde budu i prihvaćeni. 

Kako najveći izazov za Srbiju navodi izbeglice iz Azije i Afrike, koji, iako su najvećim brojem u prolazi, nekad ostaju "zaglavljeni". 

"Zaglavljeni ne mogu da budu nevidljivi, moraju da budu registrovani, sa jasnim pravima i obavezama", kaže on i navodi da je u svakom trenutku u Srbiji tokom 2022. godine bilo 7.000 -10.000 zaglavljenih. 

Đurović ocenjuje da saradnja sa južnim državama nije zadovoljavajuća, te da sporazumi o readmisiji ka tim državama nisu značajnije korišćeni u 2022. godini.  

"Mi smo stalno u riziku da li će da se ljudi ovde zaglave, koliko će ih biti, i kako ćemo mi sa njima. Ne vidim da je to pitanje koje mi sami možemo da rešimo. Moramo zajedno sa regionalnim i međunarodnim okruženjem", rekao je on.