Privatno obezbeđenje u školama: Čiji to treba da bude trošak - roditeljski ili opštinski?

Obezbeđenje u školama je već godinama tema u javnosti. Osim školskih policajaca koje angažuje MUP,  škole se često odlučuju za dodatno obezbeđenje. 

Pitanja koja se postavljaju su: ko treba da plati te usluge - država ili škola? Da li je bezbednost u školama na zavidnom nivou ukoliko se roditelji jednoglasno odlučuju da se ono - pojača?

"Poštovani roditelji, na sastanku Saveta roditelja smo diskutovali o bezbednosti dece. Molim vas da anketirate roditelje da li se slažu da škola angažuje čoveka (sa licencom za rad, bivšeg policajca) sa mesečnim primanjem od 63.000 dinara, plus doprinosi. Roditelji bi trebalo da plate 500 dinara kvartalno, odnosno 2000 dinara godišnje", ovako glasi poruka koju su dobili roditelji u jednoj beogradskoj školi.  

I bez dileme, svi žele da im deca budu bezbednija. Ali, i to košta, a teret je opet na njihov novčanik - zašto?

"Smatramo da dobro isplanirani budžeti lokalnih zajednica bi mogli da nađu model koji bi obezbedio da se i takva lica angažuju, međutim praksa pokazuje da je situacija u Srbiji vrlo šarena i da roditelji koji smatraju da je njihovoj deci dodatna zaštita zaista potrebna to na kraju finansiraju sami", objašnjava za UNU Vesna Vojvodić iz Sindikata Nezavisnost Prosveta. 

"Mislim da bi to trebalo da snosi država ili lokalna zajednica taj teret, zato što je to nešto što škola, odnosno država treba da obezbedi roditeljima ili đacima, bezbednost u školi. Čuvari već godinama, škola ih plaća od novca koji roditelji uplaćuju jednom ili dva puta godišnje. Čuvar je u školi potreban, neke su baš velike, čak su potrebna i dva u zavisnosti od toga koliko ulaza škola ima", kaže Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija. 

Daunov sindrom je Vuka ispisao sa fakulteta - sistem u Srbiji slep za školovanje osoba sa smetnjama

Od majske tragedije MUP-ovi policajci vode računa o bezbednosti u školama, intenzivnije nego ranije.

"Škole su i ranije imale policajce, ali su to bili policajci koji su imali svoj reon, oni bi obilazili dve tri škole u istom kraju i ne bi bili konstantno u istoj školi nego od škole do škole i na taj način proveravali da li je sve u redu. Posle onoga što se dogodilo, uvedeni su u škole da reaguju u nekim vanrednim sitaucijama", kaže Dimitrijević.

Nameće se pitanje- šta je navelo brojne savete roditelje da i pored angažovanja policajaca ipak smatraju da ono nije dovoljno.

"Izgleda postoji izvestan nivo nezadovoljstva ili uverenosti da način na koji predstavnici MUP-a obavljaju te aktivnosti ipak ne nude maksimalnu  bezbednost i sigurnost da se roditelji osećaju potpuno smireno dok su njihova deca na nastavi", kaže Vojvodić. 

Iako sagovornice smatraju da je lokalna zajednica ta koja bi trebalo da snosi troškove obezbeđenja  - sitaucija u praksi je drugačija. I pored toga što je to još jedna crtica na listi izdataka roditelji se ipak odluče da plate jer bezbednsot nema cenu. Ili ipak, ima?