Rad za praznike: Imaju li zaposleni roditelji više prava od zaposlenih bez dece?

"Ko može da ostane duže večeras na poslu?", pitanje je na koje kolege pogledom traže one za koje se smatra da nemaju obaveze. Zaposlene, bez dece. Pretpostavlja se da, koji god da su njihovi planovi, nisu dovoljno bitni ako se uporedi sa tim da kolega ipak ide kući detetu.

Za predstojeće praznike neki će ipak morati da rade, premisa je da su to oni koji nemaju potomke. Proverili smo, da li i kome to smeta, i šta zapravo kaže Zakon.

Biti roditelj je dvadesetčetvoročasna obaveza, posao osmočasovna. Ipak, imati dete je odluka pojedinca, za koju mora da snosi odgovornost. Koja se vremenom posledično prenosi i na druge. Zato smo pitali građane, da li smatraju da su roditelji povlašćeniji na radnom mestu.

Građani sa kojima smo razgovarali misle da na svaki mogući način u Srbiji treba podstaći da se deca više rađaju i da se samim tim dobijaju povlastice na poslu. Roditelje, činjenica je, imaju više obaveza, ali i čine svet lepšim.

Kažu i da majkama treba dati sve moguće privilegije, kada je reč o odgajanju dece. Svi koji imaju porodicu, znaju koliko je to zapravo nosi obaveza i odgovornosti.

Zapad, kome stremimo, podstiče individualizam nesuprot kolektivizmu. Građani su saglasni da čovek treba da zadrži sebe, ali da pripada određenoj zajednici koja je tu za njega kada je to najpotrebnije. Zato su saglasni da je kolegijalnost neupitna.

"Svi mi koji smo rodili decu, rodili smo je sebi, i smatram da je to jedini ispravan stav. Zašto bi neko ko nema decu, zbog moje dece, za praznike radio, ostajao duže i trpeo zbog toga. Kolege vrlo rado izlaze u susret", kaže za UNU roditelj Tatjana Kovačević.

Ali, zloupotreba ipak visi u vazduhu, pa naša sagovornica dodaje da je imala iskustva sa sastancima na kojima kolege počinju rečenicu sa "Ja imam dete!".

"Vrednovanje života isto je kada neko ima petoro ili jedno dete. To su lične životne odluke svakog pojedinca. Nije za uporedbu, ali neko možda ima bolesnu baku, majku, neko voli svog psa... Stvarno ne možemo da stvaramo svet u kome se sve svodi na produžavanje ljudske vrste i da onaj koji je produžio ljudsku vrstu donosi vrednost društvu", ističe ona.

Dobra volja kolega je, na kraju, presudna. Svodi se na interni dogovor, dok zakon ima jasne odredbe.

"Roditelji dece mlađe od tri godine mogu da rade prekovremeno i noću samo uz svoju pisanu saglasnost. U slučaju da se radi o samohranom roditelju, on tu mogućnost koristi do detetovih sedam godina. Dakle, samo tu se negde samo izdvaja i prepoznaje taj institut kada o detetu brine samo jedan roditelj", objašanjava koordinator ljudskih resursa Zorana Tomašević.

Zaključak je da se ovde radi o pozitivnoj diskriminaciji.

Stižu praznici i novogodišnji paketići, na šta kolege bez dece pitaju gde je moj poklon? Jer na kraju – svi su nečije dete, čiji je roditelj možda odlazio sa posla kako bi bili tu, u dobrim i lošim situacijama.