Reč stručnjaka: Kako izgleda psihološki profil nasilnika

Srpski sudovi dnevno prime čak 80 predmeta koji se odnose na nasilje u porodici. To je više od 30.000 prijava godišnje. U toj crnoj statistici jedno je zajedničko, nasilnici nikada nisu potražili psihološku pomoć. Nesvesni svog problema, uvek okrivljuju žrtvu za njihovo ponašanje.

Koji su psihološki profili nasilnika?

U bogatoj karijeri Ministarstva unutrašnjih poslova pukovnik u penziji Slavica Radovanović provela je više od tri decenije na slučajevima porodičnog nasilja. Od nje saznajemo da prvo pitanje koje nasilnik nakon hapšenja postavi je: "Šta će biti sa mnom".

"Nasilne osobe nikada niti priznaju, niti su svesne posledica koje njihovo nasilje izaziva i po žrtvu i po decu i po okolinu. Ja ne znam nijednog nasilnika koji se pokajao", kaže Slavica Radovanović, pukovnik u penziji.

Stručnjaci objašnjavaju da se nasilnici tako ponašaju iz straha.

"Nasilje je uvek povezano sa nekim ličnim doživljajem. Koji su to doživljaji? Pre svega osećaj nesigurnosti. Osećanje nesigurnosti, neadekvatnosti i straha, dovodi do agresije. Opet jedan paradoks, da kada vidite agresivnog čoveka, mislite ili osećate da on ima veću snagu ili da je kvalitetniji u nekom smislu. Ne, potuno je suprotno. Iza njegove agresije stoji strah", pojašnjava neuropsihijatar prim. dr Branko Vuković.

Nasilje rađa nasilje, pa su tako oni koji počine femicid, odnosno ubiju ženu, oni koji tuku partnerku ili decu, uglavnom oni koji su bili tučeni kada im je trebalo najviše ljubavi, objašnjavju stručnjaci.

"Većina nasilnika dolazi iz disfukncionalnih porodica, da li su to porodice u kojima je bilo prisutno nasilje, u većini slučajeva im je to bio otac, koji je bio nasilan prema partnerki ili samo prema deci", dodaje Radovanović.

"Da li su to porodice u kojima su oni bili izloženi nasilju kao deca ili su bili svedoci zlostavljanja nekih drugih ljudi ili su živeli u porodicama gde je sve harmonično, spolja gledano, izlakirano, svi se lepo ponašaju, svi su lepo obučeni, lepo izgledaju, ali mi ne znamo kakvi su oni međusobno", pojašnjava Vuković.

Zvanični podaci pokazuju i to da nijedan nasilnik nikada nije potražio psihijatrijsku pomoć.

"Nasilna osoba u svom ponašanju uopšte ne prepoznaje da je nasilan, da je to neprihvatjivo ponašanje za koje treba da snosi posledice, možda i da potraži pomoć, ukoliko sam ne može da izađe iz takvog jednog odnosa. Nasilna osoba prosto smatra da ima pravo da se tako ponaša i uvek za svaki oblik eskalacije nasilja okrivljuje žrtvu", zaključuje Radovanović.

Porodično nasilje za rezultat ima svako drugo nasilje, i vršnjačko nasilje, i nasilje prema životinjama.

Na ovih 80 prijava porodičnog nasilja dnevno, koliko ima neprijavljenih? Kakvo nas to društvo okružuje? Da li ima rešenja?