Sedamnaest godina od smrti Slobodana Miloševića

Nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije, osnivač i lider Socijalističke partije Srbije Slobodan Milošević (1941. – 2006.) umro je na današnji dan pre 17. godina u pritvorskoj jedinici zatvora u Sheveningenu, u kojoj je proveo nešto manje od pet godina.

Umro je 11. marta 2006. godine od infarkta, a po želji porodice, nakon što je odbijen zahtev da bude sahranjen u Beogradu uz državne počasti, sahranjen je u dvorištu porodične kuće u Požarevcu.

Haškom tribunalu je bio izručen 28. juna 2001. godine. U Hagu mu je suđeno za ratne zločine na Kosovu i Metohiji, u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Proces koji je počeo 12. februara 2002. godine, tokom kojega se branio sam, prekidan je više od 15 puta, zbog zdravstvenih problema izazvanih njegovim visokim pritiskom, a obustavljen je nekoliko dana nakon njegove smrti.

Miloševićeva vladavina trajala je nešto duže od 10 godina, a počela je govorom na Gazimestanu na Vidovdan – 28. juna 1989. godine, povodom obeležavanja 600 godina Kosovske bitke, kojem je prisustvovalo, kako se tada navodilo, milion ljudi.

Prvi predsednik Republike Srbije

Nešto više od godinu dana kasnije u decembru 1990. godine, na prvim višestranačkim predsedničkim izborima u Srbiji, kao kandidat SPS-a dobio je 65,34 odsto glasova i postao prvi predsednik Republike Srbije. Na toj funkciji je ostao narednih sedam i po godina.

Savezna skupština je 23. jula 1997. izabrala Miloševića za predsednika SR Jugoslavije.

Njegova vladavina okončana je 2000. godine na izborima na kojima ga je u trci za predsednika SR Jugoslavije porazio kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica.

Milošević tada nije želeo da prizna poraz, što je dovelo do masovnih protesta širom Srbije, koji su kulminirali 5. oktobra velikim skupom ispred Savezne skupštine u Beogradu.

Slobodan Milošević je uhapšen 1. aprila 2001. godine, a u Hag ga 28. juna izručila vlada Zorana Ðinđića, prvog demokratskog premijera Srbije koji je ubijen 12. Marta 2003. godine.

Stambolić, Srebrenica i Vukovar

Milošević je bio inicijator promene ustavnog položaja autonomnih pokrajina unutar Srbije i jedan od potpisnika Dejtonskog sporazuma, kojim je posle pet godina zvanično završen rat na prostorima bivše Jugoslavije.

Povezivan je sa ubistvom nekadašnjeg predsednika Predsedništva Srbije Ivana Stambolića i četvorostrukim ubistvom funkcionera Srpskog pokreta obnove na Ibarskoj magistrali, ali i sa direktnim ili indirektnim uticajem na dešavanja na svim ratištima u bivšoj Jugoslaviji, naročito sa događajima i ratnim zločinima u Srebrenici i Vukovaru.    

Bivša portparolka tužilaštva u Hagu Florens Artman tvrdila je, deceniju kasnije, da se bivši predsednik SRJ i Srbije Slobodan Milošević sam trovao lekom "rifampicin" sa ciljem da pogorša sebi stanje da bi bio pušten da se brani sa slobode. Nakon toga bi, kako se nagađalo, pobegao za Rusiju, gde su bili i članovi njegove najuže porodice.

Bio je autor knjige "Godine raspleta ", prevedene na nekoliko stranih jezika.